Дан младости се обележавао 25. маја, од 1945. до 1988. године. Овај празник се првих година славио само као рођендан доживотног председника СФРЈ, а од 1957. је на његову иницијативу постао Дан младости.
Главни симбол празника била је Штафета младости која је око месец и по дана ношена кроз читаву територију Југославије и 25. маја предавана Титу на величанственом слету на стадиону ЈНА.
„Нова поставка у Кући цвећа говори о тренутку Титове смрти и друштвене драме која је уследила након ње. Тито је био историјска личност, али и најјачи и најпрепознатљивији симбол социјалистичке Југославије, одражавао је тај друштвено-политички систем, због чега је његова смрт имала далеко већу тежину од самог биолошког нестанка“, каже у разговору за Спутњик аутор изложбе Татомир Тороман.
Према његовим речима, изложба посетиоцима не нуди гомилу фактографије о Титовој смрти и догађајима након ње, већ им кроз колажну форму представља садржаје који им омогућавају да склопе сопствене приче о том времену.
Поставку чине фотографије, документа, новински текстови, разни предмети, међу којима су, наравно, штафете, као и уметничка дела и дела народне радиности која су инспирисана Титовим ликом и делом.
„Изложба има три нивоа. Први је онај званични, нормативни однос према Титовој смрти, то је пре свега однос државе и тадашње званичне идеологије према том догађају. Други ниво је много емотивнији и спонтанији, то је онај народни ниво. По први пут смо увели и неке провокативне, критичке гласове, и то је трећи ниво поставке“, објашњава Тороман.
Међу уметничким радовима који чине изложбу налази се дело Драгана Срдића, фотографије Горанке Матић, као и карикатуре Миленка Михајловића које су својевремено објављене у часопису „Студент“, гласилу које је у то време представљало својеврсни простор слободе.
„Верујем да ће поставка бити занимљива и оним људима који из принципа не желе да дођу у Кућу цвећа. Када било ко од нас обилази споменике или музеје, када оде, рецимо, у средњовековну катедралу, то не значи да нужно мисли да је папа божји представник на земљи. Посета музејима, споменицима и изложбама не подразумева одређена политичка, идеолошка, верска или било каква друга схватања“, каже Татомир Тороман.
Двадесет пети мај је, уз 4. мај (дан Титове смрти) и 29. новембар (некадашњи Дан републике), датум када Музеј Југославије традиционално бележи већу посету.
„Наша публика је врло шаренолика, а ту је увек веома много странаца. Свако ко из иностранства дође у Београд, дође и у Музеј Југославије. Увек су први ујутру у 10.00 представници удружења која негују традиције Народно-ослободилачке борбе, али има и деце и младих. Има младих који нису рођени у време Југославије, долазе људи с бебама у колицима и гледају то. То је један занимљив историјски период и не бих никада окарактерисао све те људе као некакве идолопоклонике, људи долазе из различитих мотива, просто им је занимљиво то да виде“, објашњава Тороман.
Поред нове поставке у Кући цвећа, посетиоци могу да погледају и сталну поставку Музеја Југославије. Од 16.00 сати се организује и радионица за децу „Када скулптуре оживе“, у оквиру које ће најмлађим посетиоцима бити представљено 20 скулптура истакнутих југословенских уметника које се налазе у музејском парку.
Програм се завршава матине журком у Парку скулптура од 17.00 часова, када ће публика моћи да чује југословенске обраде светских хитова у миксу ди-џеја Пеђе Радовића, почев од шлагера, преко експерименталне музике, до необичних звукова насталих у електронском студију Радио-телевизије Београд.
Музеј Југославије је отворен од 10.00 до 21.00 час, а улаз је, као и сваке године на овај дан, бесплатан.