Џиновска видра (Pteronura brasiliensis) је примећена у реци Бермехо, у националном парку Ел Импенетрабле у аргентинској провинцији Чако. Ова врста је у Аргентини последњи пут виђена 1980. године у дивљини, а у реци Бермехо није уочена више од једног века.
Себастијан Ди Мартино, директор заштите Фондације „Ривајлдинг Аргентина“, приметио је џиновску видру и снимио је својим телефоном док је возио кајак.
„Постоје два могућа објашњења за поновно појављивање ове глобално угрожене врсте. Најближа позната популација џиновске видре је у регији Пантанал у Парагвају. Иако је регија удаљена око 1.000 километара, постоји мрежа водених токова којим је ова јединка могла да стигне до Аргентине. Ово би било једноставно објашњење“, истиче Ди Мартино.
„Друга могућност је да у Аргентини постоји недетектована популација џиновске видре. Ове животиње живе у породичним групама, а ми смо видели усамљену јединку за коју претпостављамо да је дошла из групе“, додаје Ди Мартино.
Џиновска видра је најдужи припадник породице куна и достиже 1,8 метара, а одрасле јединке могу тежити и до 35 килограма. Њихово густо, водоотпорно крзно је чоколадно-браон боје, а на врату имају карактеристичну белу или крем шару.
Ова спектакуларна врста насељава речне системе Јужне Америке и има кључну улогу у одржавању равнотеже у природи. Џиновска видра је врхунски предатор који се храни претежно рибама, али и раковима, змијама и другим воденим животињама. Кроз регулацију популације риба, џиновска видра доприноси здрављу водених екосистема.
Од 2018. године постоје напори Фондације „Ривајлдинг Аргентина“ да се ова врста врати у аргентинску дивљину кроз пројекат обнове екосистема и враћање бројних предатора, попут јагуара, у њихова родна станишта.
Национални парк Ел Импенетрабле простире се на 128 хиљада хектара аутохтоних шума и водених токова, који штите изузетан биодиверзитет у нетакнутом делу шуме Гран Чако, једном од најугроженијих екосистема на свету, преноси Национална географија.
Прочитајте још: