Инцко је у интервјуу за данашњу београдску Политику, одговарајући на питање о „нон-пејперима“ који су се у последње време појавили, рекао да су они направили велику политичку штету и креирали атмосферу нестабилности.
Коментаришући иницијативе за затварање Канцеларије високог представника (ОХР), Инцко је рекао да су за њен опстанак најзаслужнији управо они политичари који највише причају о потреби њеног затварања.
Он је навео да је 2009. године, када је дошао на ту функцију, добио папир на којем је писало „затварање ОХР што пре“, али само уз претходно испуњавање „пет плус два услова“, међу којима је и остварење владавине права.
Инцко је додао да је временом било спремности на затварање, али се одустајало због, како је навео, „поновног пласирања приче да међуентитетска линија треба да буде граница, да не треба поштовати Уставни суд БиХ, да је БиХ немогућа држава и да је потребно мирно раздруживање“.
Инцко је указао да одлуку о затварању ОХР може донети једино Савет за споровођење мира, и то на препоруку високог представника, која би морала бити поткрепљена и доказима из којих се може закључити да су испуњени сви постављени услови.
На питање да ли намерава да одговори Скупштини Републике Српске због одбацивања његовог захтева за повлачење признања додељених појединцима које је осудио Хашки трибунал, Инцко је рекао да још размишља шта да учини.
„Није циљ кажњавање, циљ је катарза и жао ми је што то није учињено“, додао је Инцко.
Што се тиче закона о негирању геноцида, за који је најавио да ће га наметнути, он је рекао да постоје и неке друге комбинације и да живи у нади да ће доћи до домаћег решења јер би то, према његовој оцени, било најбоље.
Говорећи о изградњи ХЕ „Бук Бијела“, коју заједно граде Србија и Република Српска, Инцко је рекао да су спорне две ствари – води се један судски поступак и треба сачекати његов исход, а друга спорна ствар је одлука Уставног суда према којој су и реке државна имовина, преноси Танјуг.
Прочитајте још: