Порука из Српске: Повратак на изворни Дејтон једино што преостаје
23:02 27.05.2021 (Освежено: 16:03 16.11.2021)
© Sputnik / Стефан Ђурић
Пратите нас
Повратак на изворни Дејтон могућ је само ако Република Српска натера друге да схвате да им то једино преостаје. Они ће то прихватити, али тада ће већ бити касно за њих, поручио је председавајући Председништва БиХ Милорад Додик на трибини „Изворни Дејтон или мирни разлаз у БиХ“, одржаној у Београду.
Република Српска ће остати колико људи који у њој живе буду стајали иза јаке политичке концепције која иде за тим да је чува, рекао је Додик, истакавши да је од потписивања Дејтонског споразума почела његова дезинтеграција, а да све оно што је написано у Дејтону не функционише.
„Зато смо хтели да кажемо да смо ми страна и да хоћемо своју позицију и да кажемо да идемо да разговарамо“, навео је Додик и додао да не треба ићи ни у какав авантуризам, већ да треба изградити јасну политичку структуру која има на памети шта треба да се ради и да се интегрише са Србијом.
Српски члан председништва БиХ Милорад Додик
© Sputnik / Стефан Ђурић
„Очували смо Српску 25 година, а ја мислим да ће се дефинитивно њен положај решити у наредних 10 година. Једино што ја мислим да је и исправно и једино одрживо, јесте да она постане независна држава и да се као таква удружи са Србијом у неком договореном облику“, додаје Додик.
На трибини, у организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“ и уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, учествовали су, поред Додика, некадашњи амбасадор и универзитетски професор Дарко Танасковић, професор међународних односа Жељко Будимир, професор геополитике Срђан Перишић, политиколог Александар Павић, политички аналитичар Ненад Кецмановић, дипломата Зоран Миливојевић, социолог Слободан Рељић, уредник портала „Нови стандард“ Александар Вујовић и амбасадор БиХ у Хрватској Александар Врањеш.
Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Београду, рекао је да је трибина резултат настојања да се и с ове стране Дрине чују размишљања и предлози који би можда могли да помогну у припреми платформе за разговоре са представницима Федерације БиХ о будућности Босне и Херцеговине — без иностраних посредника, што је почетком маја иницирала Скупштина Републике Српске.
Цицовић, Додик и Билбија на трибини
© Sputnik / Стефан Ђурић
„Изворни Дејтон или мирни разлаз у БиХ“
По мишљењу Жељка Будимира, појавом „нон пејпера“ Босна и Херцеговина се нашла на раскрсници, а то је шанса за Републику Српску која може да поентира на два начина:
„Један је инсистирање на изворном Дејтону и мислим да није време за радикализацију разлаза, али односи у БиХ су недовршени, немогући и неиздрживи, тако да крајњи излаз из БиХ Република Српска може да има само као независна држава. Други су промене у међународној политици које иду у прилог суверенистичкој политици Републике Српске и њеним властима.“
Александар Врањеш је подсетио да сва релевантнија истраживања у последњој деценији показују да више од 80 одсто грађана Републике Српске не жели да остане у државној заједници БиХ, али и указао да у Српској не постоји хомоген однос према том питању.
Према речима Александра Вујовића, најмањи заједнички садржилац око ког сви политички актери у БиХ могу да се сложе јесте — дисфункционалност државе.
„Будући да се политички представници Срба, Хрвата и Бошњака условно слажу да садашња БиХ није функционална држава, што је очигледно и страним посматрачима, долазимо до закључка да предлог разговора о будућности БиХ, који је иницирала Скупштина Републике Српске, није нарочито проактивна иницијатива, већ изнуђена нужност као предуслов за решавање проблема, чије постојање не негира ниједна од три стране, без обзира на различита виђења ко или шта је главни кривац за такву ситуацију“, сматра Вујовић.
Ненад Кецмановић је поновио став да за Републику Српску и Србе БиХ постаје тамница народа која не угрожава само слободу и самосталност, него и њен укупан разум.
Трибина „Изворни Дејтон или мирни разлаз у БиХ“
© Sputnik / Стефан Ђурић
„Деценијама се троше огромна енергија, време, новац и концентрација у бављењу једни другима, уместо остављањем на миру, да се сви посвете себи и свом развоју. Како пише познати амерички неолиберални теоретичар Мајкл Волцер, када сви народи слободно одлучују, бирају да живе са себи сличнима, по традицији, култури, вери, нацији и обичајима и желе да са себи сличнима организују самовладавину. Ни Срби, ни Хрвати, ни Бошњаци у том погледу нису изузетак, али светски моћници то не дају, јер су БиХ прогласили геополитичком неминовношћу“, рекао је Кецмановић.
Улога Запада
Чудно је да је Република Српска оволико дуго издржала с обзиром на то колико се крши Дејтонски споразум, поготово што политичко Сарајево нема намеру да се врати изворном Дејтону, већ жели да оствари помоћу странаца оно што нису успели у рату, констатовао је Александар Павић.
Он је додао да Република Српска није јуче кренула с иницијативама за нови договор и да она, заправо, све време само жели да се поштује стари договор, који се не поштује од почетка.
„Може да се постави питање да ли вреди иједан уговор са Западом. Руси су дошли до закључка да не вреди. Они имају реч за то, а то је да је Запад постао ’недоговороспособан‘. То је у нашем искуству управо тако. То се не види само по питању БиХ. Српски народ после 25 година види да се политичко Сарајево неће чекати још 25, него још 250 година, а ни тад се неће дочекати, јер нису заинтересовани за нешто што није у складу с њиховом визијом, која је иста од почетка рата — да успоставе доминацију у БиХ, да ентитете наметнуте Дејтонским споразумом уклоне или обесмисле, а за тај посао су им неопходни странци. Они од тога не одустају и не показују назнаке да ће одустати. Колико дуго Република Српска то треба да чека“, пита се Павић.
Трибина „Изворни Дејтон или мирни разлаз у БиХ“
© Sputnik / Стефан Ђурић
Како је подсетио Срђан Перишић, БиХ је униполарна међународна геополитичка структура на Балкану, створена по вољи САД, носиоца тадашњег униполарног светског поретка, који је „сломио“ равнотежу у међународним односима.
Слободан Рељић је напоменуо да је данас кључна тачка гледиште САД, које су, како каже, „искројиле“ тренутно стање:
„Американци и сад преуређују овај простор, покушавајући да успоставе своју меру. Ствар се само променила у томе што су до сад радили на Србима, а сада су спремни да раде и са Србима. Ми данас, поред САД, као светску силу имамо и Русију и Кину. Оне су спремне да подрже нашу борбу, али ствар мора да стаје у принципе. Не сме се рушити међународни поредак на рачун појединачне ароганције и моћи.“
Зоран Миливојевић је указао на то да се у овим временима међународни контекст мора имати у виду, јер је током прошлог века био веома присутан у БиХ, где је одлучивао о судбини народа који се тамо налазе.
Дарко Танасковић је подсетио да су САД и већина најутицајнијих држава ЕУ званично против промене граница на простору бивше СФРЈ, с тим што би се процес распадања Југославије завршио међународним признавањем независности Косова.
„Тај тренутни став западних држава, са становишта дугог протезања историје човечанства, никако не значи нити може да значи да промене граница на Балкану у будућности неће бити и нико озбиљан и одговоран и паметан, било у политици или геополитици, не може игнорисати ту поуку историје. Зашто би ове границе морале остати непромењене? Нека неко то објасни“, рекао је Танасковић.
Прочитајте још:
