Аутор чланка Крис Озборн пише да „нико не жели да отвара ватру поред белих медведа и пингвина“, али Пентагон је забринут због стварања нових стратешких могућности за многе земље због топљења леда.
У чланку се подсећа да су амерички маринци недавно имали вежбе заједно са норвешким војницима с циљем увежбавања деловања у суровим временским условима.
Војни савез Вашингтона и Осла на Арктику је од великог значаја за Пентагон који настоји да се супротстави деловању Русије које не само да има највише ледоломаца него ради и на Северном морском путу.
„Русија је подигла војне базе на Арктику а имала је и велики број војних вежби у региону, серију маневара који су испровоцирали Америку да појача активности у тој области како би се успоставила равнотежа стратешког утицаја“, наводи се у чланку.
Стварање нових водених путева због убрзаног топљења леда принудили су Вашингтон да убрза напоре.
Конкретно, америчка морнарица је затражила од стручњака да произведу системе наоружања који могу да функционишу у суровим климатским условима.
Прибегло се и изучавањима густине воде подводим дроновима како би се боље разумела температурна колебања и њихов утицај на војне операције.
Има ли Русија „превише Арктика“
Данас право на Арктик имају земље које излазе на Северни ледени океан — Русија, Норвешка, Канада, Данска јер влада Гренландом, и САД — преко Аљаске коју је својевремено купила од Русије. Оне су 1920. године потписале споразум о коришћењу Арктика, своју границу је одредила Канада, кoja је одмах почела и експлоатацију нафте.
Остале границе покушале су да реше Уједињене нације 1982. године доневши Конвенцију о морском праву, коју нису потписале САД. По Конвенцији, одлука се доноси, између осталог, и на основу састава земљишта морског дна, који би требало да буде исти као копно одређене земље.
Руски научник Антон Чилингаров једини је успео да се спусти на дно океана и донесе доказе да спорни гребен Ломоносова припада Русији. Комисија Уједињених нација потврдила је тај налаз и очекује се да се на следећем заседању донесе коначна одлука којом ће Русији припасти 1,2 милиона квадратних километара, што чини највећи део територије, са свим природним богатствима на њој.
Зато на питање — на кога је председник Владимир Путин мислио у својој већ чувеној изјави да ће Русија избити зубе свакоме ко покуша да јој нешто одгризе, прво пада на памет одговор да су то они који сматрају да Русији припада превише Арктика. Тим пре што је 1991. године Русија која има читаву флоту ледоломаца, отворила Северни морски пут за међународну пловидбу. То је више него двоструко краћи пут између Европе и Азије него што је Суецки канал.
А колико је важан, може се закључити ако се само сетимо недавног инцидента који је довео до блокаде канала и нанео огромну економску штету земљама које су слале своје бродове на пут. Ако се вечити лед буде и даље топио, да би се прешао пут између Европе и Кине, неће више бити потребни ледоломци, а то је већ озбиљан изазов за суседне земље које за сада не могу да конкуришу Русији на том плану.
О теми геополитичке борбе за Арктик у својој емисији „Мој поглед на Русију“ говорила је главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић
Прочитајте још: