Осака је једна од највећих спортских, не само тениских звезда света, једна је од најплаћенијих спортисткиња и права икона, с обзиром на то да има егзотично порекло, огроман маркетиншки потенцијал и вансеријски тениски квалитет.
Ипак, она се уочи Ролан Гароса огласила саопштењем у ком је наведено да не жели да буде суочена са непријатним питањима која би могла да утичу на њено ментално здравље, за шта је навела да јој је у овом моменту приоритет.
Таква одлука Осаке је преседан у свету тениса, играчи су обавезни да се појаве пред медијима после мечева, а сасвим сигурно особа која се суочавала са највише провокација током каријере је Новак Ђоковић.
Српски тенисер је годинама на мети западне јавности, низала су се непријатна, чак и увредљива питања, изнова и изнова, а он само једном није обавио своју дужност – после дисквалификације са претходног Ју-ес опена.
Новак је тада финансијски кажњен, али је све остало на томе, пошто се и пре и после тога без поговора појављивао пред новинарима и временом је пронашао прави начин да се избори са покушајима провокације.
Један од њих је дат као пример за добру реакцију, аустралијски тенисер Ник Кирјос је већ стандардни Ђоковићев критичар и не пропушта прилику да упути „отровне стрелице“, односно да пружи материјал западним медијима да покушају да извуку „најгоре“ из Новака.
Он то није дозволио – на једној од конференција за медије је био суочен са цитирањем Кирјосове изјаве, али је све могуће проблематичне околности одбацио у господском маниру.
„Можете да прочитате, али нећу коментарисати. Не“, јасно и гласно је поручио Новак и тиме одбио напад на себе.
Осака је, сасвим извесно поучена искуствима ривала, па и Ђоковићевим, изабрала да се уопште не појављује пред медијима, иако је јасно да постоје начини за елегантно извлачење из непријатности и пребацивање фокуса на своје понашање.
На њену жалост, она то не уме, у Америци се изгледа нису бавили тиме, вероватно су Наоми у земљи где је одрасла и навикли на однос без критика, док је Ђоковић, човек одрастао у Србији, морао с годинама да научи да не дозвољава нападе на себе, те да мирним и достојанственим тоном не дозволи да се провокација „прими“.
На крају крајева, нико не може да вас испровоцира или повреди ако ви то не дозволите, зар не?