„Поступци Русије су дестабилишући. Нажалост, видимо да Русија постаје све репресивнија изнутра са становишта политичких противника и све агресивнија споља. Прилагођавамо се тој реалности“, истакао је Џоана.
Према његовим речима, Русија пажљиво прати поступке НАТО-а, па је део јавних порука те организације да је Алијанса спремна да штити читаву територију својих савезника.
Он је додао да ће главна тема могућег састанка Савета НАТО-Русија бити Украјина.
„С обзиром да се не ради само о мобилизацији трупа пре неколико недеља, већ и о почетку 2014. године, илегалној анексији Крима, рату на истоку Украјине, милитаризацији Крима и његовој употреби као одскочне даске за војно пројектовање не само у огромном црноморском региону, већ и у Средоземљу и многим другим местима“, додао је он.
Према његовим речима, још није добијена сагласност руске стране за одржавање Савета.
„Лично сам током протекле године руској страни упућивао поновљене захтеве за састанак Савета Русија-НАТО... Нажалост, Русија до данас није дала позитиван одговор о одржавању састанка Савета Русија-НАТО. Последњи предлог упутио сам пре неколико дана“, објаснио је Џоана.
Односи Русије и Запада погоршали су се због ситуације у Донбасу, где је Кијев 2014. године покренуо војну операцију против самопроглашене Доњецке и Луганске републике, као и због Крима, који је поново ушао у састав Русије после референдума на полуострву.
Русију оптужују за мешање у послове Украјине, изборе у западним земљама и сајбер нападе, за умешаност у инциденте са бившим пуковником ГРУ-а Сергејем Скрипаљем и блогером Алексејем Наваљним. Последња рунда напетости биле су оптужбе Прага против руских обавештајних служби за умешаност у експлозију на складишту муниције у селу Врбјетице 2014. године, након чега је уследило међусобно протеривање дипломата.
Прочитајте још: