Констатује се и пораст злочина из мржње и „инцидената говора мржње у медијима и у политичком дискурсу“, као и „нагли пораст радикалног национализма“, што је имало „опште негативан утицај на уживање мањинских права, посебно у тешко погођеним постконфликтним областима“. У извештају се инсистира на већој службеној употребу језика и писма националних мањина у локалним самоуправама, као и на побољшању услове становања и живота, са посебним фокусом на ромску националну мањину и српске повратнике.
Из Савета Европе позивају Хрватску да промовише и спроводи мере за борбу против било ког облика дискриминације, укључујући и интерсекцијску дискриминацију, уз истовремено обраћање посебне пажње на ризичне групе као што су ромске и српске националне мањине и повратници.
Хрватске власти се позивају да побољшају ефикасност бесплатне правне помоћи како би се свим припадницима националних мањина обезбедио једнак приступ правди као и да осигурају истакнутије присуство националних мањина у јавним медијима повећањем квантитета и квалитета медијске продукције за припаднике националних мањина, као и повећањем финансијских и људских ресурса издвојених за јавне радио и ТВ програме развијене за, о и од националних мањина, преноси Б92.
Извештај поздравља тзв „процес помирења", који се догодио у лето 2020. године, када је хрватски потпредседник владе, који припада српској националној мањини, учествовао у комеморацији поводом „ослобођења хрватске територије“, а хрватска влада на челу са премијером изразила жалост за српским жртвама рата 1991-1995. године.