Српски и шпански тенисер ће рекете укрстити по 58. пут у каријери, укупно девети на Ролан Гаросу. Ђоковић има предност од 29-28 на свим подлогама, али Рафа има 7-1 у Паризу.
Сервис и ритерн
Србин и Шпанац су се недавно састали на шљакастој подлози, када је Рафа изашао као победник у финалу Рима, пре нешто мање од месец дана, са 7:5, 1:6, 6:3.
Један од уједнеченијих дуела ова два тенисера у последњих неколико година припао је Надалу, иако је победа веома лако, да је било мало више среће, могла да оде на другу страну.
Рафин почетни ударац био је један од битнијих разлога победе, поготово у веома неизвесном првом сету у којем је Новак више био бољи ривал него што није.
Надал је током првог дела игре убацивао чак 84 одсто првог сервиса, те је направио три аса и ниједну дуплу, константно терајући противника да буде на опрезу због потенцијалне „бомбе“.
Истина је да Рафин сервис није на нивоу на којем је био пре пар година још од Аустралијан опена ове године, од када вуче повреду леђа.
Ту на снагу ступа Ђоковићев ритерн, који је, без премца, најбољи свих времена.
Један од кључева победе за Новака биће да агресивним, што дубљим ритернима анулира почетни ударац противника, како би што пре преузимао иницијативу у поену, што је против Рафе на шљаци доста битно.
Стил игре
Ђоковић је најбоље резултате како генерално, како против Рафе, остваривао када је у потпуности контролисао ритам меча и играо агресивно.
Шљака није најбоља подлога за такав стил игре и много је лакше доминирати против Надала на бетону, али свакако делује као да је такав приступ мечу једина опција против човека који је у Паризу чак 13 пута подигао трофеј шампиона.
Новак неће морати да игра ултра-агресивно и да по сваку цену тражи линије и винере, али ће морати да наметне темпо и да Рафи не допусти да се опусти.
У томе му може значајно допринети и дроп-шот који изузетно воли да игра у последњих неколико година, поготово на шљаци.
Анализа меча из 2015. године на Ролан Гаросу – који представља један од укупно два у којима је Надал доживео пораз у Паризу – показује да је Новак изузетно често противника звао на мрежу и да му се то углавном исплаћивало.
Разлика између те и ове године је та што Надал већ неко време важи за једног од најбољих тенисера у сналажењу на мрежи, а с обзиром да хитрост годинама практично није изгубио, Новак ће морати да буде опрезан.
Дроп-шот је веома битан за промену и контролу темпа, односно држање Надала у неизвесности. Ипак, Новак ће морати да има меру, пошто му се претеривање у овом сегменту жестоко обило о главу у прошлогодишњем финалу.
Глава
Ментални аспект ће, као и увек, бити један од најбитнијих фактора.
Надал је у финалу Ролан Гароса 2020. године без претеривања разбио Ђоковића са 3-0 у сетовима, практично му не оставивши ни трачак наде да може до победе.
Такав сплет околности можда и не би био толико чудан да све анализе пред меч нису показивале да је, можда, први пут икада Новак фаворит против Рафе у Паризу.
Чак је и Горан Иванишевић, Новаков тренер, покушавши да „изађе из шаблона“, рекао да „Надал нема шансе у финалу“.
Да ли је оваква слика пред финале утицала на српског тенисера није познато, али је дефинитивно да ће Новак своју главу морати да „наштелује“ на потпуно другачији начин него што је то био случај прошле године.
Ментални аспект биће битан и када меч почне, пошто је он практично одлучио победника прошле године.
Новак је релативно уплашено ушао у меч и допустио Надалу да „намирише крв“ – а кристално је јасно шта се деси када то један „бик“ као што је Шпанац уради.
Кроз целу каријеру Бика са Мајорке се зна да му се не сме допустити „летећи старт“, јер је онда чупање из истог малтене немогућа мисија – поготово на шљаци у Паризу.
Иначе, Спутњик спорт недавно је угостио једног од Новакових највећих навијача из далеке Аустралије – Стефана Поповића. Новинар и водитељ српског порекла причао је о Новаку, Аустралијан опену, значају и успеху српских спортиста, али и о Косову и Метохији, Црној Гори, сарадњи са Борисом Малагурским... Опширније погледајте на нашем Јутјуб каналу.