Ђоковић је, као што вероватно већ знате, победио Надала са 3-1 у сетовима и пласирао се у шесто финале Ролан Гароса у каријери.
По реду 58. дуел Новака и Рафе почео је у 19.10 часова, а завршен је четири часа и 13 минута касније. Иако је трајао толико колико је трајао, апсолутно нико се не би бунио да је потрајао и дуже.
Како у само неколико речи описати оно што се десило на стадиону „Филип Шатрије“?
Чудесно? Ванземаљско? Нереално или надреално? Немогуће?
Шта год писали, остаћемо недоречени, али на крају је закључак који се највише намеће тај да је Новак Ђоковић осликао ново ремек-дело – и то у краљевству свог највећег ривала Рафаела Надала, тринаестоструког шампиона Ролан Гароса.
„Оставио сам целог себе на терену, и физички и психички. Играо сам против једног од најбољих свих времена“, изјавио је Надал после меча, уопште не покушавајући да пронађе било какве изговоре.
Рафа је био свестан да је изгубио од бољег, али и да он уопште није био лош, напротив.
А, бити бољи од Надала на Ролан Гаросу је можда и најзахтевнија ствар коју можете да урадите не само у тенису, већ и генерално у спорту, с обзиром да се ради о човеку који је у Паризу током каријере остварио 105 победа и (после петка) три пораза – од чега два баш од најбољег српског спортисте.
Од чега кренути у анализи овог меча?
Да ли од тога да је Рафа водио са 5:0, исто колико је било у прошлогодишњем финалу када се завршило са 3-0 у сетовима за Шпанца?
Све карте су показивале то да се црта прошлогодишњи сценарио, јер је Надал ухватио ритам и бацио Новака на колена после само пола сата тениса.
Ментални притисак који тенисери трпе када од првих пет гемова не освоје ниједан није мали, али Новак је поново доказао да он не спада међу тенисере, већ међу титане.
„Знам сам и после 0:5 да имам шансу да победим“, рекао је Ђоковић на конференцији после меча.
Да ли од тога што се све што није смело да се деси према Спутњикова три кључна фактора – десило?
Надалов сервис био је кључан фактор брејк лопти током целог меча, али поготово у првом сету, пошто је у првом гему обе спасао тим ударцем и потпуно окренуо моментум у своју корист.
Ђоковић је од почетка кренуо да форсира дроп-шотове, успут освојивши јако мали број поена после таквих удараца, који нису нужно завршавали у мрежи или ауту, али нису били довољно добри.
Такође је Рафи дозволио да „намирише крв“ и да крене да „меље“ још јаче, како само он уме.
Све то, ипак, није било довољно. Ни за сет више од тог једног.
Да ли можда од тога да је овај меч био толико добар, да француске власти нису смеле да се усуде да спроведу „полицијски час“ у дело и истерају публику у 23 часа?
Не улазећи у одлуку организатора да не помере одржавање првог полуфинала како би ризик од уласка меча у термин забране окупљања, врло је вероватно да би публика „полудела“ да је морала да напусти стадион.
Такође, организатори и француске власти не би одлучиле да прекрше правила да ниво тениса на „Шатријеу“ није био какав је био, описан од стране Ендија Родика, чувеног америчког тенисера, као „један од најбољих мечева које је икада гледао“.
Ђоковић се није само пласирао у финале Ролан Гароса, већ је себи поплочао пут ка неоспоривом првом месту у трци за највећег тенисера свих времена, популарног ГОАТ-а.
Ем што је себи прокрчио пут ка 19. Гренд слем титули у каријери, ем је Надала спречио да потенцијално дође до 21.
Уједно није дозволио Рафи да изједначи у међусобним сусретима, те је сада скор 30-28 за Србина, који има и позитиван скор са Роџером Федерером, који му (засад) бежи за два освојена Слема.
Вреди поново поменути да је Рафи нанео тек укупно трећи пораз на турниру на којем има 13 титула, од чега је он био одговоран за два неуспеха.
Надал и даље води у дуелима на ГС турнирима, сада са 10-7, али то не чуди с обзиром да су од 17 дуела чак девет одиграни на Ролан Гаросу – више него на свим осталим слемовима заједно.
Новак још није завршио посао. Урадио је нешто што је могао само он да уради. Остварио је успех који је можда и већи него освајање целог Ролан Гароса.
У финалу ће га чекати мотивисани Стефанос Циципас (недеља, 15.00), али – отом-потом. Уживајмо у освајању Монт Евереста барем још мало.