Ђоковић је у Паризу освојио 19. Гренд слем титулу у каријери, другу на Ролан Гаросу, чиме је пришао на трофеј од Роџера Федерера и Рафаела Надала, који имају по 20.
Не само то, већ је постао и први тенисер који је икада освојио барем по две титуле на сваком од четири Гренд слема, пошто Надалу фали један са Аустралијан опена, а Федереру један са Ролан Гароса.
Новак, поред две на Ролан Гаросу, има девет на Аустралијан опену, пет на Вимблдону и три на УС опену.
Освајањем Ролан Гароса и Аустралијан опена ове године, српски тенисер је направио нови корак ка томе да освоји „календарски слем“, односно да буде власник сва четири ГС трофеја у истој години.
Ђоковић то никада није успео да уради, иако је био релативно близу, али је зато власник популарног „Ноле слема“ – термина који подсећа на то да је освојио четири Слема у низу. Нажалост не у истој години.
Само двојици тенисера је пре те 2016. пошло за руком да у исто време буду власници титула у Мелбурну, Паризу, Лондону и Њујорку – Дону Баџу и Роду Лејверу.
Ни Федереру, ни Надалу. Баџу давно пре Опен ере 1938, а Лејверу 1962. и 1969. године.
Приласком на корак од Шпанца и Швајцарца по броју Гренд слем титула, преостала два конкурента у борби за ГОАТ-а, Новак је дошао ближе пењању на једини степеник који му је потребан да критичарима једном за свагда објасни ко је и шта је.
Одавно је постао рекордер по броју недеља проведених на првом месту АТП ранг листе, те ће од понедељка тај број бити 325.
Никада нико није имао више бодова у једном тренутку од Новака (16.950) и нико никада чешће од њега није био на првом месту ранг листе на крају године.
Новак је шест пута завршавао годину као најбољи, исто колико и Пит Сампрас, али, како ствари стоје, рушење и тог рекорда је само питање времена.
Играо је на шест или више финала на сваком Слему, играо је трипут узастопно финале сваког Слема у једном тренутку и има три низа од по три титуле на слемовима у низу.
Апсолутни је рекордер Аустралијан опена са девет освојених титула, а чак до две је дошао након што је у неком тренутку спасао меч лопту (што је поред њега урадио само још Лејвер).
Српски тенисер је 2018. године постао први тенисер у историји са такозваним „Златним мастерсом“, односно са сваком могућом Мастерс титулом у својим витринама.
Две године касније је побошљао тај учинак, јер је након друге титуле у Синсинатију постао једини тенисер у историји који има по барем две титуле са сваког Мастерса.
Рекордер је по броју титула у једној години са шест из 2015, када је поставио и рекорд по броју победа у сезони са 39.
Новак у Паризу ове године не само да је Рафу удаљио од 21. Гренд слема, чиме би причу о ГОАТ-у додатно закомпликовао, већ је спречио Шпанца да се изједначи у међусобним сусретима.
Србин је успео да надмудри аналитичаре и кладионице и повећа предност над Надалом на 30-28, док и против Федерера, другог највећег ривала, има позитиван учинак – 27-23.
Вреди подсетити и да је „краљу шљаке“ нанео тек укупно трећи пораз у историји Гренд слема на којем има 13 титула – други Србиновом заслугом.
Уопште не разматрајући разне разлоге који се не тичу титула и статистике, због којих би ГОАТ требало да припадне Новаку, јасно је да већина фактора иде у његову корист.
Већина, али не и сви – па можда и онај најбитнији, а то су Гренд слем титуле.
Врло је могуће да момак рођен 22. маја 1987. године у Београду већ ове сезоне, на преостала два Слема, престигне Роџера и Рафу.
Прича о ГОАТ-у често је доносила много тога негативног, покушавајући да посвађа навијаче две или три зараћене стране, с обзиром на то да су каријере и све тројице биле и даље у току.
Иако је можда и даље помало незахвално причати о теми о којој управо читате, чињенице се морају сагледавати независно од тренутка и лагодности.
Ако један од тројице играча у конкуренцији за највећег има практично све релевантне рекорде на својој страни, какав онда закључак може – односно, мора – да се извуче?
Медији са Запада, пре свих, никада нису желели Новака Ђоковића на врху Монт Евереста. Нису желели, али су га добили. И то коначно и безрезервно можемо да закључимо.
А тачку ће ставити Новак Ђоковић – ускоро. Тренутно слави шампионску титулу на Ролан Гаросу.
А шта успеси Ђоковића представљају за Србе у дијаспори, можете чути из угла Стефана Поповића, глумца и водитеља који је рођен у далекој Аустралији. Испричао нам је како му је Срђан Ђоковић поклонио скупоцену карту у Мелбурну, као и шта га је вратило коренима, па сада живи и ради у Србији.