То што је Ричард Гренел честитао Србима Видовдан, а што је изазвало нервозне реакције албанских политичара, до те мере да су „видели“ некакав балкански савез уместо Срба у бици против Турака 1389. године, показује да бивши специјални изасланик Беле куће за КиМ и даље прати шта се догађа у овом делу света, као и да још има исти став — да проблем није у Београду, већ у Приштини, каже историчар Саша Адамовић.
Како неће изнервирати Албанце, када је нервирао и немачке политичаре
„И док је био амбасадор у Немачкој, Гренел је често знао да својим неформалним иступима изнервира немачку политичку елиту. Показало се да такав приступ има и према политичкој елити косовских Албанаца. Видели смо, када је у питању његова реакција на твит Вљоре Читаку, да код њега нема никаквог устручавања, да косовским Албанцима сипа истину у лице, а то је оно што Приштина никако не жели да чује“, објашњава Адамовић.
Поводом честитке Ричарда Гренела српском народу за Видовдан водио се прави мали вербални рат између њега са једне, и Вљоре Читаку и Беџета Пецолија са друге стране, јер у складу са политиком ревизије историје и албанизацијом значајних историјских момената који су се догодили на територији Косова и Метохије, Читакуова и Пецоли наглашавају да се на Косову пољу нису сукобиле српска и турска војска, већ се са Турцима на Косову тукао „балкански савез“.
Уз то, Читакуовој смета косовски мит као основни мит на коме је заснована српска држава. Према њеном тумачењу, Косовска битка је „постала основни мит који наставља да храни српски национализам од 19. века држећи све нас за таоце“, као и да је све кулминирало Милошевићевим говором 28. јуна на Газиместану 1990. године, који је, како тврди, покренуо деценију убистава и разарања.
Гренел Читакуовој није остао дужан, лаконски јој поручивши „да је то превише вређа“.
„Вероватно је исцрпљујуће кад се у свему налази бес. Људи желе посао и решења — пружите им руку“, одговорио је Гренел.
Да је Гренел свестан чињенице да проблем није у Београду, него у Приштини, показује и то што је био спреман да иде толико далеко да промени приштинску владу како би направио пробој у преговорима, истиче Адамовић.
Оно што је о Приштини мислио некада, Гренел мисли и данас
Гренелови ставови изнети у неколико твитова, према Адамовићевим речима, сасвим су у складу са оним како је водио дијалог између Београда и Приштине — он је то радио на реалним основама.
„Док су сви други инсистирали на оним политикама које никако нису давале резултате, а процес дијалога између Београда и Приштине остајао замрзнут, Гренел је имао намеру да ствари покрене са мртве тачке усвајајући реалистичнији приступ, који се неће бавити наговарањем Србије да призна независност Косова, већ је желео да Београд и Приштина разговарају о конкретним проблемима, до чијих је решења било сасвим могуће доћи“, подсећа Адамовић.
Са друге стране, ако узмемо у обзир да је бивши амерички председник Доналд Трамп недавно покренуо нову кампању, усмерену на то да републиканци поврате контролу над Сенатом и Представничким домом, а да је Гренел један од најоданијих Трампових лојалиста, његову поруку требало би посматрати и у том контексту, сматра Адамовић.
„Видели смо и у кампањи да Трамп ужива подршку српске заједнице у Америци. И због тога су косовски Албанци са радошћу дочекали вест о победи Џоа Бајдена, јер су од њега очекивали наставак политике која је омогућила стварање тзв. Косова“, истиче Адамовић, додајући да би за Србе било корисно да се републиканци у наредном периоду опораве, преузму контролу над Конгресом и да се Трамп или његов кандидат у будућности нађу у Белој кући.