Велики део фудбалске јавности огорчен је на суђење у полуфиналу Европског првенства у судару Енглеске и Данске.
Права драма уследила је у финишу првог продужетка када је Рахим Стерлинг „преварио“ судију Мекелија и натерао га да покаже на белу тачку, без да је контакт постојао.
И сви су се уздали да ће чувени ВАР - видео технологија, коначно показати због чега постоји јер успорени снимак који је приказан безброј пута јасно указује да контакта није било, али уздалуд.
Контроверзни холандски судија, познат по домаћинском суђењу, добио је сигнал из ВАР собе да је пенал. Није желео чак ни да оде до монитора да провери, у најмању руку спорну ситуацију, коју је сам тако лако окарактерисао као најстрожију казну у самој завршници великог такмичења. Брука и срамота! Скандал!
Али то није једина повреда игре, у тренутку пенала на Вемблију су се налазиле две лопте. Правила фудбалске игре недвосмислено налажу да би судија требало да прекине игру. Такође, пише и да је то слободно уверење и да игра може да буде настављена уколико лопта не ремети исту.
Овде је јасно о каквој се ситуацији радило јер је друга лопта била јако близу епицентра дешавања и и те како је могла да утиче на концентрацију играча на терену.
Ни ту срамоти и скандалима у полуфиналу између Енглеске и Данске није крај. На сву неправду са којом су се сусрели борбени Скандинавци, који су без дилеме показали да имају највеће срце и да играју фудбал 21. века, њихов маестрални голман Каспер Шмајхел је ометан зеленим ласером током једанаестерца који је извео Кејн.
Шмајхел је чак успео да заустави ударац нападача Енглеске и Тотенхема, али се ко за инат њему лопта одбила на ногу и спаса више није било.
Пали су Данци после тог неправедно досуђеног пенала, ласера, две лопте и одбитка, и једноставно нису касније имали више ни воље ни снаге, бар да покушају резултатски да се врате у меч и у „живот“.
Штета! На сраман и суров начин окончана је најлепша фудбалска бајка ове године, а Енглезе ће пратити ова мрља да су погурани од „господина“ Мекелија до финала, које чекају још од Лондона и Вемблија 1966. године, када су једини пут били у неком финалу и освојили су трофеј првака света.