Када Срби нису имали „Марш на Дрину“, могли су бар да се „посвађају“ као Италијани /видео/

Фудбалска репрезентација Италије је остварила огроман успех победом на Европском првенству, са екипом која нема велике звезде, али кључно – има тим и то је било евидентно на сваком кораку, чак и када је долазило до жучних расправа.
Sputnik
Снимак који је објављен на друштвеним мрежама нам указује на то да је међу фудбалерима Италије владала атмосфера дијалога, у којој су играчи међусобно покушавали да реше загонетке и дођу до најбољег начина за стварање пута ка успеху.
Тимски дух, то је оно што је красило Италију, а о томе је посведочио и фудбалер Партизана, Филип Холендер, који је као репрезентативац Мађарске учествовао на Европском првенству.
„Од почетка су се наметнули као фаворити, а пре свега красио их је тимски дух“, рекао је Холендер.
Са Европског првенства назад у црно-бели дрес: „Феноменално искуство“
Резултат прави тим, а не група појединаца – теза је која је потврђена победом Италије на Европском првенству.
Такав пример смо видели и у Србији, репрезентативке у кошарци су до европског трона стигле на бриљантан начин, у тешким утакмицама, кроз продужетке, низове успона и падова, али су на крају уз „Марш на Дрину“ стигле до златне медаље.
То, нажалост, нису имали кошаркаши Србије, екипа са великим звездама, НБА играчима, није успела да се пласира на Олимпијске игре пошто је усред Београда поражена од екипе Италије, делујући као „распасана банда“ која нема ни главу, ни реп, ни атмосферу, ни „културу дијалога“ која би можда довела до решења проблема.
Мицић потврдио писање Спутњика: Пукао ми је мишић
„Ни на полувремену се у свлачионици нису договорили, након преврнутог стола за масирање, неке вике... То би било боље од голих речи – момци, морамо боље у одбрани. То код нас не иде. Требало је да уђемо ратнички, да се потучемо, да сви изађу са пет грешака...“, навео је легендарни кошаркашки тренер Владе Ђуровић.
Тога није било, смушени изрази лица српских кошаркаша током утакмице су указивали на то да нема тимске хемије, заједничке жеље, осећаја да се нешто мора променити, већ се све сводило на индивидуалне покушаје који нису дали резултат.
За наук и за убудуће – пример Италије је идеалан, екипа без звезди, са ратничким менталитетом, са урликом у игри понетим после певања химне, то је начин да се стигне до великог резултата, ако не до великог, па макар до очекиваног. У супротном, није тешко навићи се на поразе...
Појавило се нежељено лице – и пораз је био неизбежан /видео/
„Луди Србин“ љут због новинара: „Да ли могу да завршим? Могу ли?“ /видео/
Кари Пешић припрема књигу, а за Спутњик каже: Кошарка је за нас – борба!
Коментар