Уместо тријумфалног „повратка фудбала кући“, идеје о томе да ће се освојити титула шампиона Европе, за Енглеску је Европско првенство у фудбалу, односно његов исход, донео драматичне поремећаје и поларизацију – на свим нивоима у друштву.
Очекивало се другачије, нарочито после свега што је пратило недавно завршено Европско првенство, са најавом никад виђеног спектакла, еуфоријом „постковид периода“, те чињеницом да је претходно велико фудбалско такмичење одржано у „омраженој Русији“.
Те 2018. године на Светском првенству фудбалери Енглеске су најавили велику револуцију, успели су да стигну до полуфинала у ком их је зауставила Хрватска и кући су се вратили са статусом „малих хероја“, после година и година таворења у осредњости њихове националне селекције.
Апетити су порасли, али је залогај био велики и застао је као кост у грлу – енглеским фудбалерима, јавности, политичарима, свима!
Енглески навијачи су остали у шоку после пораза у финалу од Италије, након извођења једанаестераца и одмах су кренули у акцију тражења криваца.
Лако их је било наћи – селектор Гарет Саутгејт је одлучио да три једанаестерца у пенал серији повери момцима који су на терену од могућих 120 провели, заједно, 52 минута.
Џејдон Санчо и Маркус Рашфорд су уведени у 120. минуту, како би шутирали пенале, док је 19-годишњи Букајо Сака заиграо од 70. минута.
Саутгејт је тврдио да је одлуку о извођачима донео пошто је „видео како они шутирају на тренингу“, потпуно сметнувши са ума да шутирање на тренингу не може ни на који начин да се пореди са извођењем пенала за титулу шампиона Европе пред, малтене 100.000 навијача на Вемблију.
Поменути тројац је омануо, Санча и Саку је онемогућио голман Италије Ђанлуиђи Донарума, док је Рашфорд погодио стативу, пошто је претходно готово невољно и збуњено извео залет ка лопти.
Симултано са крајем утакмице, у енглеској јавности је покренута хајка на тројицу младића, где је у први план истицана њихова боја коже, усред кампање „Црни животи су битни“, у којој су свесрдно учествовали сви фудбалери, клечећи пред почетак сваког меча.
Узалуд труд – одмах по завршетку финала „жртва“ је био велики мурал са ликом Рашфорда, момка одликованог и орденом Велике Британије, који је вандализован, а после чега је постао место окупљања обеју страна – људи који су га омрзли због промашаја и присталица покрета „Црни животи су битни“.
Случај „Рашфорд“ је значајан и због тога што је он преузео шире обавезе од обавеза једног фудбалера, учествовао је у бројним акцијама друштвене одговорности, иницирао поделу оброка деци и сиромашнима и због тога је био награђен орденом.
Рашфорд се обратио саопштењем, изражавајући шок због свега што је доживео, а потом је објављено да ће пропустити почетак нове сезоне Премијер лиге, одлуком да оде на рехабилитацију рамена, повређеног у претходној такмичарској години у дресу Манчестер јунајтеда.
Ипак, британска посланица Натали Рос није имала разумевања за Рашфордова осећања и потоње коментаре.
„Изгубили су. Рашфорд би требало да проведе више времена играјући фудбал, а мање бавећи се политиком“, гласила је порука коју је она упутила колегама, а која је „процурила“ на друштвене мреже изазивајући лавину негативних коментара.
Расистички испади су добили толику димензију да је у одбрану фудбалера морао да иступи и премијер Борис Џонсон.
„За оне који су упутили расистичке увреде према играчима могу да кажем да треба да их буде срамота. Надам се да ћете отпузати назад испод камена из кога сте испузали“, навео је Џонсон у саопштењу.
Негативну реакцију је имао и актуелни шампион Формуле 1 Луис Хамилтон, наводећи да је био забринут када је видео како играчи прилазе пеналима у серији.
„Сваки спортиста осећа притисак и велику одговорност, али када представљате државу и мањину у њој, то има додатни слој свега. Успех би значио дуплу победу, неуспех дупли пораз уколико се јаве расистички олоши. За мене је цела слика важнија од титуле. Ужасно понашање неких људи указује на то колико ми морамо да радимо. Надам се да ће све ово покренути дебату, морамо да креирамо друштво у ком црни људи неће морати да доказују своју вредност или да доказују своје право да буду прихваћени тако што ће побеђивати“, навео је Хамилтон.
Далеко оштрији у коментарима био је Рио Фердинанд, један од најбољих одбрамбених играча Енглеске свих времена.
„Незналице! Кукавички пацови! Ти идиоти су до јуче славили Стерлинга, Вокера, Рашфорда! Не размишљам о утакмици, размишљам о срамоти коју доживљавам“, навео је Фердинанд.
А, срамота је велика. Енглези су се жестоко обрукали у својој кући – добили су право да играју готово цело такмичење на свом Вемблију, али су ту њихови навијачи презентовали све најгоре од себе.
Било је туча на стадиону, напада, ломљавине по улицама, иза навијача су остајале тоне смећа по престижним лондонским улицама, а као зачин свему дошли су расистички испади који могу да имају далекосежне психолошке последице по фудбалере.
„Сећам се шта су неки из британске власти говорили уочи Светског првенства у Русији 2018. године. Намеравали су да уплаше краљицу причама о „руским фудбалским хулиганима“.
Медији су пуштали филмове о наводним хулиганима, Министарство спољних послова је апеловало на своје држављане да избегавају било какво ексцентрично понашање у Русији...
А сада? Да ли сте видели како су британски навијачи шутирали Италијане? Да ли је Министарство спољних послова рекло било шта? Да ли је британски парламент? Надам се да ће сада направити филм о себи, да свет види где прави фудбалски хулигани живе. Такође, сећам се доброг домаћинског духа у Русији, показаног свима 2018. године“, поентирала је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Фудбал се није вратио у Енглеску, није ни титула, узгред, никада раније освојена. Вратиле су се поделе, вратио се хаос, увукла се нова зебња у друштво, несигурност, а разлике као да су никада веће – и поправног за то нема.