Најважнија имовина БИП-а у Београду су производни комплекс у Улици Војводе Радомира Путника у Београду, локација код Мостара, чија је укупна реална површина већа од 26,7 хиљада квадратних метара, и фабрика сокова на Зрењанинском путу која је на више од 11,8 хиљада метара квадратних.
У продајном пакету су Фабрика пива и слада Чачак, пословни објекти у Обреновцу, Косовској Митровици, Алибунару, продајни центар у Крагујевцу и стан у Будви.
Најзначајнији погони који се продају јесу фабрике пива и сокова у Београду, као и „Фабрика пива и слада Чачак”. Продају се, такође, по два пословна објекта у Обреновцу и јужном делу Косовске Митровице, жигови за пиво, квас и сокове регистровани у Заводу за интелектуалну својину.
Чачански погон БИП-а смештен је у индустријском делу града и обухвата пословни простор од 5.519 (сладара) и 6.056 квадрата (пивара).
Купцима су понуђене и опреме из ова два погона у Чачку које обухватају уређаје из варионице, врионо-лежног подрума, сушаре, енергетике, опреме за отакање пива и сирћета, контролу квалитета и опрема сладаре.
Са БИП-ом продаје се и 12 регистрованих жигова у Србији међу којима су БГ светло и тамно пиво, и руски квас, као и три међународна жига.
Као важна имовина БИП-а наведена су и спорна права на сирћетани у Београду, као и опрема у производним погонима у Београду и Чачку.
Крајњи рок за достављање понуда за куповину БИП-а у стечају је 16. август.
Београдска индустрија пива је у стечају од 2016. године, пренео је Б92.
Пиварство у Србији основано је 1839. године кад је по налогу кнеза Милоша Обреновића та дужност поверена млинару из Сремске Митровице, Јовану Вајнхапалу, иначе Чеху.
Чачак је био међу првим местима у Кнежевини Србији где се кувало и точило пиво, а за то је заслужан индустријалац из Руме, Фердинанд Крен, који је под доласку у Чачак 1850 основао занатску радњу за производњу пива.
У Чачку се самостално пиварство одржало до половине прошлог столећа, тада је тадашња чачанска пивара под називом „Овчар” припојена пословном систему БИП-а.