Адетокумбо, кошаркаш Милвоки Бакса, бори се за најпрестижнији трофеј у клупској кошарци – трофеј Лерија О'Брајана који се уручује шампиону НБА – и за сада му иде добро, с обзиром да су Бакси успели да се врате и изједначе на 2-2 у серији.
Грчки кошаркаш, чији су родитељи средином 90-тих дошли из Нигерије у Грчку, прошао је трновит пут до најјаче кошаркашке лиге на свету и милиони које је стекао нису га нимало променили.
Од Адетокумба никада нећете видети неспортски потез, контроверзан коментар, момак је који јако добро зна шта ради и говори, и увек је чврсто на земљи, скроман и вредан.
Медији су одавно упознати са тим, те су га на конференцији за медије питали како се бори са егом, с обзиром да је код великих спортиста и генерално успешних људи, он изузетно изражен.
„У животу сам пратио каријере многих НБА кошаркаша који до 30-тих година нису знали како да контролишу его. Ти имаш 26 година, ко то је научио томе?“, питао је новинар Јаниса.
„Рећи ћу да ме је живот научио. Из мог искуства, када помислим – урадио сам ово, сјајан сам кошаркаш, имао сам 30 поена, па 25 поена, 10 скокова и 10 асистенција, или било шта јер човек мисли о томе – углавном се наредног дана будеш лоше. Просто је, наредних неколико дана осећаш ћеш се ужасно“, рекао је Адетокумбо и додао:
„Када се фокусираш на прошлост, то је твој его – 'урадио сам оно, прошле године победили смо овај тим 4-0 у серији, урадио сам ово у прошлости'... А, када се фокусирате на будућност, то је мој понос. У смислу – у следећој утакмици урадићу то, то и то. Доминираћу. То је понос.“
Адетокумбо је потом рекао реченицу коју и Новак Ђоковић често понавља, а то је да је јако важно живети у тренутку, у садашњности, да се не мисли много о будућности, а тек прошлости.
„Покушавам да се фокусирам на садашњност, то је људскост, то је скромност, то значи изаћи и уживати у игри. Такмичити се на високом нивоу. У животу сам имао људе да ми помогну у овоме, али то је вештина коју желим да усавршим. И за сада ми иде добро. Нећу стати.“
Тај механизам развио је и најбољи тенисер света, што је открио медијима у Лондону.
„Током година развио сам механизам који ми помаже да усмерим енергију на оно што је најважније, а то је садашњост“, рекао је Ђоковић.
Ђоковић и Адетокумбо прави су примери спортиста који са обе ноге стоје на земљи и уживање је пратити њихове каријере – како на терену, тако и ван њега.