Сведочанство преплитања истока и запада, Византије и Рима. Дело чија је израда коштала као изградња мањег града — тако Мирослављево јеванђеље описују стручњаци.
Најстарији сачувани ћирилички рукопис је на Унесковој листи „Памћење света“ од 2005, а за више од осам векова преживело је бројне владаре и државе.
„Мирослављево јеванђеље је краткотрајно у оригиналу било изложено у једној просторији у коју сте улазили као у храм, на чијој се средини налази висок постамент и ви сте се пeли два степеника да бисте видели шта се на врху налази. То је био као прилазак олтару и дизајнер је потпуно несвесно боље од било кога од нас илустровао свој став према Мирослављевом јеванђељу“, каже председник САНУ Владимир Костић.
Став према делу из 12. века држава ће показати дигитализацијом документа како би га учинила доступнијим. Након тога следи израда фототипског издања.
Дигитализација Мирослављевог јеванђеља
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Да пробамо да дођемо до квалитетног правог фототипског издања Мирослављевог јеванђеља. А зашто је то компликовано? Зато што ћемо морати да се посветимо раскоричењу овог историјског акта и да видимо на који начин можемо да дођемо до фототипског издања“, наводи министарка културе и информисања Маја Гојковић.
Прво такво издање, по налогу краља Александра Првог Обреновића, штампано је у Бечу крајем 19. века. Нови репринт и дигитални формати пратиће и филм о процесу дигитализације, преноси РТС.
„Тако да нећемо имати само довршено дело, него ћемо имати и сведочанство како је то изгледало од почетка до краја и ако буде обављено професионално, а ја се надам да хоће, онда ће остати као подсећање на процес“, истиче Владимир Пиштало, в.д. управника Народне библиотеке.
„Народни музеј и Народна библиотека непрестано брину о овом рукопису“, рекла је Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду, у ком се чува Мирослављево јеванђеље, а један недостајући 166. лист у Националној библиотеци у Санкт Петербургу.