НБС не да Теслу Хрватима: То је присвајање српског наслеђа

У Народној банци Србије (НБС) сматрају да би стављање лика Николе Тесле на националну страну кованице евра, што је најавио хрватски премијер Андреј Пленковић ако Хрватска постане чланица Еврозоне, представљало присвајање културног и научног наслеђа српског народа.
Sputnik
Ово зато јер се славни научник изјашњавао као Србин по пореклу и роду, наводе из НБС-а за Танјуг и додају да би, ако би се то десило, сасвим сигурно биле предузете одговарајуће активности према надлежним институцијама Европске уније, да би се указало на непримереност таквог предлога.
Дизајн евро-новчаница, објашњавају у Народној банци, исти је независно од државе која их штампа и дизајн кованица је регулисан одговарајућом Уредбом Савета ЕУ од 24. јуна 2014. године. Реч је уредби о апоенима и техничким спецификацијама евро-кованица намењених оптицају и по њој евро-кованице имају једну заједничку, европску страну која је иста на свим евро-кованицама, тзв. аверс и другу националну, реверс страну, која се разликује од земље до земље и има на себи ознаку државе-чланице ЕУ.
На националној страни евро-кованице мора се налазити круг састављен од 12 звездица, што је симбол ЕУ, које у потпуности окружују национални дизајн, а држава чланица сама одлучује које ће мотиве приказати унутар звездица, наводе у НБС.
Додају да на пример, Италија има евро-кованице од два евра на којима се налази портрет Дантеа Алигијерија, а на евро-кованици од једног евра цртеж Леонарда Да Винчија који приказује идеалне пропорције људског тела.
Грчка пак на евро-кованици од два евра има сцену са мозаика у Спарти из трећег века нове ере, у којој је приказана богиња Европа коју отима Зевс у облику бика, а на кованици од два евра приказана је сова урађена по узору на стару атинску кованицу од четири драхме.
Хрватска ставља Теслу на кованицу евра
У Народној банци Србије кажу да државе обично формирају комисије, састављене од уметника, нумизматичара, гравера, политичара, које од више предлога бирају национални дизајн евро-кованице. Објашњавају и да о националном дизајну евро-кованице одлучује држава чланица ЕУ која евро користи као заједничку валуту и да се он може мењати тек након 15 година, осим ако се раније промени шеф државе или то захтевају разлози спречавања фалсификовања евро-кованица, када се дизајн може променити и пре истека поменутог рока.
Држава је обавезна да друге чланице ЕУ обавести о нацртима дизајна нових националних страна евро кованица, а захтев за одобрење дизајна подноси се Савету ЕУ. Процедура је таква да Савет ЕУ одобрава дизајн националне стране евро-кованице ако су испуњени технички услови и ако нема примедби других држава чланица које користе евро као заједничку валуту.
„У случају да има примедби, а оне су могуће када би предложени дизајн националне стране једне државе могао изазвати неповољне реакције грађана друге чланице, Савет ЕУ доноси одлуку о прихватању или одбијању захтева квалификованом већином гласова“, објашњавају у НБС.
Наглашавају и да се поменута уредба односи на државе које су испуниле услове за приступање Еврозони, а да Хрватска то може да учини најраније 2023. године, што је, како наводе у НБС, у овом тренутку упитно.
Хрватски премијер Андреј Пленковић је најавио да ће се лик Николе Тесле налазити на евро-кованицама од 50, 20 и 10 центи и то када Хрватска постане чланица Еврозоне.
Према његовим речима, ово је један од предлога, а има и предлога да то буду шаховница, карта Хрватске, куна и глагољица.
Коментар