Наравно, реч је о политичарима, који не одустају од покушаја да Русију, уз помоћ западних савезника, присиле да настави транзит овог енергента украјинским гасоводима и након што 2024. године истекне уговор са „Гаспромом“.
И, отуд њихово незадовољство договором који су одлазећа немачка канцеларка Ангела Меркел и амерички председник Џозеф Бајден склопили по питању завршетка и будућег функционисања гасовода Северни ток 2.
Политичарима у Кијеву је јасно да то што се Берлин обавезао Вашингтону да ће тражити продужење споразума о транзиту руског гаса преко Украјине, па чак и именовати специјалног изасланика њима није никаква гаранција – да Немачка не само да не може већ и неће да натера Русију и „Гаспром“ да раде у корист своје штете. Ни то што је први човек „Гаспрома“ Алексеј Милер рекао да је компанија на чијем је челу спремна да настави са транзитом гаса преко Украјине после 2024. године на основу економских могућности и стања украјинског система за транспорт гаса није никаква гаранција. Јер, Милер је био категоричан: „Питања о откупу нових количина гаса из Русије за транзит преко територије Украјине требало би да се решавају на основу тржишних услова и тржишних цена“.
„Документ који сам видео је пре декларација. Ја тамо нисам видео никакве гаранције да ће транзит гаса бити очуван. Ми не сматрамо да је то споразум. Штавише нисмо били учесници тих преговора“, рекао је Сергеј Макогон, директор државне компаније за транспорт гаса Украјине.
Незадовољан Кијев се жалио Бриселу, уз тврдње да је трансит руског гаса њиховом територијом питање енергетске и војне безбедности. Тако се враћамо на кључни значај „Северног тока 2”, који је за Немачку и све европске компаније које учествују у његовој изградњи економски пројекат а за све противнике Русије, али и јачања Немачке у ЕУ и Европи, политичко питање.
О енергетским, али и овим неекономским аспектима пројекта „Северни ток“ у емисији „Енергија Спутњика” разговарају Јелица Путниковић и њен гост – проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума.