https://sputnikportal.rs/20210726/severni-tok-2-izmedju-ekonomija-i-politike-energija-sputnjika-1127768313.html
Северни ток 2 између економија и политике | Енергија Спутњика
Северни ток 2 између економија и политике | Енергија Спутњика
Sputnik Србија
Украјинци, очигледно је, не могу да се одрекну погодности које су од руског гаса имали у време екс Совјетског Савеза. У својој тежњи да се додворе западним... 26.07.2021, Sputnik Србија
2021-07-26T21:00+0200
2021-07-26T21:00+0200
2021-07-26T21:55+0200
подкаст
енергија спутњика с јелицом путниковић
спутњик видео
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127769760_59:0:3700:2048_1920x0_80_0_0_7f2edb1ed339b8655736d0da1c1c62dd.jpg
Северни ток 2 између економија и политике | Енергија Спутњика
Sputnik Србија
Eнергија Спутњика
Наравно, реч је о политичарима, који не одустају од покушаја да Русију, уз помоћ западних савезника, присиле да настави транзит овог енергента украјинским гасоводима и након што 2024. године истекне уговор са „Гаспромом“.И, отуд њихово незадовољство договором који су одлазећа немачка канцеларка Ангела Меркел и амерички председник Џозеф Бајден склопили по питању завршетка и будућег функционисања гасовода Северни ток 2.Политичарима у Кијеву је јасно да то што се Берлин обавезао Вашингтону да ће тражити продужење споразума о транзиту руског гаса преко Украјине, па чак и именовати специјалног изасланика њима није никаква гаранција – да Немачка не само да не може већ и неће да натера Русију и „Гаспром“ да раде у корист своје штете. Ни то што је први човек „Гаспрома“ Алексеј Милер рекао да је компанија на чијем је челу спремна да настави са транзитом гаса преко Украјине после 2024. године на основу економских могућности и стања украјинског система за транспорт гаса није никаква гаранција. Јер, Милер је био категоричан: „Питања о откупу нових количина гаса из Русије за транзит преко територије Украјине требало би да се решавају на основу тржишних услова и тржишних цена“.„Документ који сам видео је пре декларација. Ја тамо нисам видео никакве гаранције да ће транзит гаса бити очуван. Ми не сматрамо да је то споразум. Штавише нисмо били учесници тих преговора“, рекао је Сергеј Макогон, директор државне компаније за транспорт гаса Украјине.Незадовољан Кијев се жалио Бриселу, уз тврдње да је трансит руског гаса њиховом територијом питање енергетске и војне безбедности. Тако се враћамо на кључни значај „Северног тока 2”, који је за Немачку и све европске компаније које учествују у његовој изградњи економски пројекат а за све противнике Русије, али и јачања Немачке у ЕУ и Европи, политичко питање.О енергетским, али и овим неекономским аспектима пројекта „Северни ток“ у емисији „Енергија Спутњика” разговарају Јелица Путниковић и њен гост – проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
енергија спутњика, северни ток 2, јелица путниковић, митар ковач, jelica putnikovic, mitar kovac, nemacka, severni tok, gasovod, ruski gasovod, ruski gas, tranzit gasa, evropa, ekonomija,
енергија спутњика, северни ток 2, јелица путниковић, митар ковач, jelica putnikovic, mitar kovac, nemacka, severni tok, gasovod, ruski gasovod, ruski gas, tranzit gasa, evropa, ekonomija,
Северни ток 2 између економија и политике | Енергија Спутњика
21:00 26.07.2021 (Освежено: 21:55 26.07.2021) Украјинци, очигледно је, не могу да се одрекну погодности које су од руског гаса имали у време екс Совјетског Савеза. У својој тежњи да се додворе западним политичарима у негирању веза са Русијом иду дотле да чак тврде да Руси нису аутохтони народ Украјине, али не одустају од руског гаса.
Наравно, реч је о политичарима, који не одустају од покушаја да Русију, уз помоћ западних савезника, присиле да настави транзит овог енергента украјинским гасоводима и након што 2024. године истекне уговор са „Гаспромом“.
И, отуд њихово незадовољство договором који су одлазећа немачка канцеларка Ангела Меркел и амерички председник Џозеф Бајден склопили по питању завршетка и будућег функционисања гасовода Северни ток 2.
Политичарима у Кијеву је јасно да то што се Берлин обавезао Вашингтону да ће тражити продужење споразума о транзиту руског гаса преко Украјине, па чак и именовати специјалног изасланика њима није никаква гаранција – да Немачка не само да не може већ и неће да натера Русију и „Гаспром“ да раде у корист своје штете. Ни то што је први човек „Гаспрома“ Алексеј Милер рекао да је компанија на чијем је челу спремна да настави са транзитом гаса преко Украјине после 2024. године на основу економских могућности и стања украјинског система за транспорт гаса није никаква гаранција. Јер, Милер је био категоричан: „Питања о откупу нових количина гаса из Русије за транзит преко територије Украјине требало би да се решавају на основу тржишних услова и тржишних цена“.
„Документ који сам видео је пре декларација. Ја тамо нисам видео никакве гаранције да ће транзит гаса бити очуван. Ми не сматрамо да је то споразум. Штавише нисмо били учесници тих преговора“, рекао је Сергеј Макогон, директор државне компаније за транспорт гаса Украјине.
Незадовољан Кијев се жалио Бриселу, уз тврдње да је трансит руског гаса њиховом територијом питање енергетске и војне безбедности. Тако се враћамо на кључни значај „Северног тока 2”, који је за Немачку и све европске компаније које учествују у његовој изградњи економски пројекат а за све противнике Русије, али и јачања Немачке у ЕУ и Европи, политичко питање.
О енергетским, али и овим неекономским аспектима пројекта „Северни ток“ у емисији „Енергија Спутњика” разговарају Јелица Путниковић и њен гост – проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума.
