Потез који је променио све: Ретка прилика да се Срби сложе — искоришћена

Не бива често да се Срби сложе око нечега, поготово ако је политика у питању. Међутим, Валентин Инцко, високи представник у БиХ, учинио је својим наметањем измена кривичног закона БиХ и то чудо — сви политичари у Српској стали су као један иза става о осуди овог чина.
Sputnik
На основу одлуке представника свих парламентарних странака, представници Републике Српске у заједничким органима БиХ више не учествују у њиховом раду.
Српска улази у бојкот: Крај БиХ какву познајемо?
Овакав став, с обзиром да годинама у Републици Српској влада оштра подела између власти и опозиције, аналитичаре би могао и да зачуди. Међутим, политиколог Војислав Савић објашњава да је он очекиван, с обзиром да се ради о стратешки важном питању за Српску.

Инцко није дао избор осим — слоге

Тако би увек требало да буде када је у питању однос према Српској, према њеном положају унутар БиХ и њеном међународном положају, сматра Савић. Инцково наметање измена кривичног закона показује да странке у Српској треба чешће да се усаглашавају, без обзира на међусобне разлике које су природне.

„Наше комшије из Сарајева немају меру. Захтеви су увек максималистички. Од краја рата никада се није престајало са нападима на име, на овлашћења, на Републику Српску уопште. Тако да у том погледу никада не сме бити никаквих одступања, јер онај који одступи, биће остракизован у јавном животу“, каже Савић.

Валентин Инцко је учинио да политичари у Српској, без обзира на разлике, наступе јединствено, јер им својим поступком није дао избора — јавност је очекивала овакву реакцију, додаје наш саговорник.
Oтказана седница Парламентарне скупштине БиХ због недоласка посланика из Републике Српске

„Политичари су ту да штите интерес народа, а интерес народа је да се повуку потези који ће заштитити достојанство и идентитет Срба у БиХ, самим тим и Републике Српске. Дакле, ако имате мозга и желите да се бавите политиком, најбољи начин је да слушате вољу народа, а то је управо оно што су они урадили — то је ствар политичке логике, а да не узимамо у обзир што би сви они лично исто тако требало да размишљају, невезано за политичке разлике“, истиче он.

Ако постоји високи представник — чему институције

У отпору према Инцку и његовом наметању закона улогу играју и принципи — противљење наметању закона као таквом, али и противљење конкретном чину, сматра Савић и подсећа да Република Српска, али и БиХ, ипак имају изграђене демократске институције. Ни по којем основу није добро да неко са стране дође и намеће законе, истиче он:

„Није нормално да један човек буде изнад институција. Зашта ће нам онда парламент? Ваљда смо и ми, и Хрвати, и Бошњаци довољно зрели као народи да сами изаберемо своје политичке представнике, да они доносе одлуке и да тако функционише ова држава. Ако неко мора да намеће законе, онда то говори да та држава није функционална и способна да опстане.

Што се конкретног случаја тиче, према Савићевим речима, наметнуте измене кривичног закона БиХ нарушавају елементарне принципе слободе говора, а уз то, посматрано са либералног становишта, може се оспорити на милион начина.
Жељка Цвијановић: У парламентарну процедуру иду два изузетно важна законска решења

„Он је искључиво политички усмерен на квалификацију једног догађаја који нико не спори. Нико не спори да се тај ратни злочин десио. Међутим, политичка квалификација не може да се усвоји јер не одговара истини и унижава све што се у прошлим ратовима догодило и служи томе да земље које су у Другом светском рату биле на погрешној страни, данас преко тога перу своју савест и да изводе закључке који нису у складу са реалношћу“, наводи Савић.

Јединствен став свих политичких чинилаца у Српској показује да она има механизам да се одбрани, додаје наш саговорник — бојкот институција значи не само да буџет неће моћи да буде усвојен, него да заједнички органи неће моћи да функционишу — у њима су такође запослени и Срби.
„Мислим да ће ово показати да БиХ као држава нема механизме унутрашњег опстанка и да је ово само један неуспео међународни пројекат на који је потрошено много новца, а ништа није добијено заузврат“, закључује Савић.
Лидери политичких партија из Републике Српске закључили су да српски представници у институцијама БиХ, односно Председништву, Савету министара и Парламенту БиХ не учествују у доношењу одлука.
Практично, то значи да се српски представници неће повући из институција, али да неће учествовати у раду и доносити одлуке док се не реши питање наметнутог закона о забрани негирања геноцида у БиХ.
Коментар