Српска улази у бојкот: Крај БиХ какву познајемо?

© Flickr / MarijananaИлустрација - застава Босне
Илустрација - застава Босне - Sputnik Србија, 1920, 26.07.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Уколико Република Српска донесе одлуку о бојкоту заједничких институција БиХ, то ће бити крај те државе какву данас познајемо и за то ће бити крив Валентин Инцко, а не Срби, сматрају аналитичари, објашњавајући да постоје разни модели бојкота.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да се ситуација након наметања одлуке високог представника Валентина Инцка о забрани и кажњавању „негирања геноцида“ може решити одбацивањем те одлуке кроз институције БиХ, а ако не буде договора, уследиће блокада рада тих институција.
Радован Ковачевић, саветник за унутрашња политичка питања Милорада Додика, за Спутњик каже да још увек није донета коначна одлука на који начин ће се представници Републике Српске понашати када је реч о блокади.

Одлуку о бојкоту РС ће донети сложно

„Институције РС, на првом месту Народна скупштина РС, али и Влада РС, као и све друге институције на челу са председником РС, донеће јасне одлуке, мере и смернице на који начин ће се понашати сви представници РС на нивоу заједничких институција БиХ, каже Ковачевић.

Те одлуке ће се, како додаје, односити буквално на све заједничке институције БиХ у којима су представници РС.
„Дакле, од Председништва БиХ, Представничког дома и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, Савета министара, Тужилаштва, Суда, Уставног суда, Сипе, Дирекције за координацију полицијских тела, Обавештајно-безбедносне агенције — апсолутно свих заједничких институција у којима постоје представници Срба, а постоје у свим“, истиче Ковачевић.

Срби неће бити одговорни за последице

На питање да ли би одлука представника РС да изађу из заједничких институција блокирала и рад БиХ као државе, Ковачевић каже:

„Суштинска ствар је да РС реагује на неприхватљиве, нецивилизацијске, неуставне и недопустиве и антидејтонске потезе високог представника, чија је оставка већ прихваћена у Савету безбедности Уједињених нација. Одговорност за поступке које би РС могла да повуче у наредном периоду није на РС, него на онима који на један овакав сраман начин угрожавају РС, опстанак српског народа у РС, као и све грађане РС.“

Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомара напомиње да ако би дошло до повлачења, односно бојкота од стране представника Срба у заједничким институцијама БиХ, њихову дужност би обављали њихови садашњи заменици.
„Оно што је проблематично је да ако би на пример Савет министра напустили српски представници, по закону би на њихова места аутоматски у тим министарствима дошли заменици. Дакле, не би се ништа постигло. Једино што може да буде је да свих 14 представника Српске, то јест 13 Срба и један Бошњак, колико је делегата у Скупштини БиХ, јединствено напусте парламент“, каже Козомара, иако је сумњичав да ће се то десити јер, како додаје, међу њима има и пет посланика опозиције из РС.
Једна од могућности је и да Милорад Додик напусти Председништво БиХ, каже Козомара, али подсећа да се велики број одлука и у овом телу доноси прегласавањем, односно већином гласова.

Модели бојкота БиХ институција

„У том случају, они имају и даље два члана Председништва БиХ који би доносили одлуке, а нико не би могао да стави вето на заштиту националних интереса“, каже Козомара.
Професор др Стевица Деђански, директор Центра за развој међународне сарадње, објашњава да бојкотовање институција не мора да значи и недолазак српских чланова на посао на позицијама које заузимају.

„Једна врста блокада која може бити сврсисходна јесте и та да Срби остану где јесу на местима у заједничким институцијама, али да ништа не потписују, да не гласају или учествују, односно не дају кворуме и на тај начин блокирају институције, каже Деђански.

Он подсећа да је могућа блокада БиХ последица катастрофалне одлуке Валентина Инцка, сада већ бившег високог представника БиХ.
„Ако нови високи представник Кристијан Шмит, који дужност преузима 1. августа ове године, не укине Инцкову одлуку, значи да ће наставити његовим путем. Стиче се утисак да неко жели да уништи БиХ која је настала на основу Дејтонског споразума, у коме јасно пише како та држава функционише. Да ли је њихов циљ то, или им је циљ да само униште РС, то једино можемо да нагађамо“, мишљења је професор Деђански.
Како каже, чињеница је да БиХ овако не може да функционише и да ако дође до блокаде заједничких институција, то ће дефакто бити престанак постојања БиХ у облику у коме је замишљена.
„То није изазвано понашањем српске стране и то је јако битно да се нагласи, јер српска страна није ни у једном моменту негирала постојање БиХ као државе, дакле ни у РС, ни у Србији, већ је само тражила да се поштује Дејтонски споразум и права Срба у БиХ“, каже Деђански.

Иницијатива за „ућуткивање“ Додика

Деђански се осврнуо и на изјаву директора Института за истраживање геноцида Канаде Емира Рамића, који је упутио писмо премијеру Канаде Џастину Трудоу, у којем од те државе као чланице Управног одбора Савета за имплементацију мира тражи да употребом свих демократских средстава заштити територијални интегритет, независност и сувереност државе БиХ, те да заједно са другим чланицама тог Савета предложи високом представнику да трајно суспендује Милорада Додика из политике и вршења било које јавне функције.

„То је пре свега безобразан поступак и показује непознавање демократије — да неко небитан из неког Института предлаже да се забрани рад једног државника који је изабран директно на изборима вољом грађана. Демократски процеси су јасно дефинисани и Милорад Додик је легитимни представник српског народа, а када и ако изгуби на изборима, то онда више неће бити, јасан је Деђански.

Он се нада да ни премијер Канаде неће овако нешто узети за озбиљно и да неће направити катастрофалну грешку јер би то, како каже, довело до усијања ситуације и могуће ерупције на терену и поновног наметања решења српском народу.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала