Тестирање интелигенције, спроведено преко интернета, обавило је 81.337 људи од јануара до децембра 2020, укључујући готово 13.000 заражених ковидом 19.
Након што су узели у обзир и искључили утицаје варијабли као што су доб, пол, образовање, приходи, расна и етничка припадност, историја болести, депресија, умор, ранији ментални проблеми и занимање, научници су открили да су они који су се заразили вирусом имали значајно лошије резултате од очекиваних Лансетовом часопису „Е-клиникал медисин“.
Болесници који су завршили на респираторима имали су највећи дефицит, једнак паду И-Куа за седам бодова, но пад је забележен чак и код особа које су прележале благи облик болести.
„Дефицити су били значајни код хоспитализованих особа, али и код нехоспитализованих који су имале биолошку потврду инфекције ковидом 19“, тумаче аутори.
„Пад је био најизраженији у подручјима у којима се користе когнитивне функције, попут закључивања, решавања проблема, просторног планирања и откривања циљева." Ови резултати у складу су с извештајима о дугом ковиду, у којима се уобичајено спомињу мождана измаглица, проблеми с концентрацијом и потешкоће у проналажењу тачних речи“, додали су научници.
Старење мозга за десетак година
Приликом првог објављивања резултата студије, пре него што је прошла рецензију и објављена у релевантном часопису, аутори су изјавили да су забележили пад интелигенције који одговара старењу мозга за 10-ак година.
Но, неки стручњаци који нису били изравно укључени у истраживање том су приликом истакнули да резултате, иако су врло занимљиви, ипак треба узети с одређеном резервом, преноси Јутарњи лист.
„У истраживању нису биле познате когнитивне функције испитаника пре него што су оболели од ковида 19, а резултати такође не показују могу ли се болесници дугорочно опоравити, што значи да су утицаји на когнитивне способности можда краткорочни“, рекла је Џоана Вордлав, неуронаучница са Универзитета у Единбургу.
Вирус САРС-КоВ-2 потврђено улази у мозак и узрокује оштећења
Британски аутори у уводу истичу да су се одлучили на истраживање јер све више студија показује да ковид 19 може утицати на мозак. Наиме, познато је да неки вируси могу заразити неуроне, па и мозак, а САРС-КоВ-2 спада у такве патогене. На ту чињеницу, међу осталим, указују симптоми као што су губитак мириса, те студије које су показале да пацијенти с ковидом 19 могу развити низ неуролошких компликација, укључујући оне које су последица можданог удара, енцефалопатије, упалног синдрома, микрокрварења и аутоимуних реакција.
Аутори у студији пишу да постоји забринутост у вези с могућим неуролошким последицама због сепсе, хипоксије и имуносне хиперстимулације, па да постоје извештаји о повишеним антителима у цереброспиналној течности код болесника с неуролошким симптомима, променама беле масе у мозгу и психолошким и психијатријским последицама.
У прилог озбиљности проблема, међу осталим, говори истраживање објављено у часопису „Нејчер неуросајенс“ објављено 20. новебра 2020. које је показало да САРС-КоВ-2 може да утиче у живце и мозак, где може узроковати разна оштећења, укључујући и згрушавања крви - тромбоемболије.
Зашто је паметно чувати се САРС-КоВ-2 и других вируса?
Мада не постоје јасни докази да вируси узрокују неуродегенеративне болести попут Алцхајмерове или Паркинсонове, научници све чешће упозоравају да би упалне реакције које узрокују вирусне инфекције могле бити покретачи неуродегенерације посебно код особа које имају генетску склоност таквим процесима. Наиме, сваки упални процес има потенцијал да изазове оштећења у зараженом ткиву.