Научници развијају нови механизам јачања имунитета
07:40 16.06.2021 (Освежено: 03:13 26.08.2021)
© Fotolia / Alexander Raths
Пратите нас
Истраживачки тим са Института „Сан Рафаел Телетон“ у Милану, који се бави генетском терапијом, открио је улогу једног гена који реагује као „прекидач“ у продукцији интерферона Бета β, најважнијег молекула за одбрану организма од „нападача на организам“ попут корона вируса, и од развоја тумора.
Истраживање миланског института објављено је у часопису Immunity, и предвођено је Ренатом Остунијем који је шеф лабораторије за геномику урођеног имуног система, пише РТС.
Његов тим је открио нову „терапеутску мету" не би ли се променио одговор имуног система. Аутори истраживања подвлаче да је то изузетно важно откриће у борби против инфективних и онколошких болести, које отвара пут ка дефинисању нових и ефикаснијих генских терапија за ретке болести.
Интерферони типа I, чији је део и интерферон β, међу најјачим су молекулима који имају противупалну улогу и као такви, ови протеини су основни за наше преживљавање али су истовремено и потенцијално опасни.
Уколико их организам не произведе у довољној количини када за тим има потребе, имуни систем није у стању да се одбрани на одговарајући начин од тумора и других патогена.
С друге стране, уколико их организам произведе у превеликом облику и када за тим нема потребе може изазвати аутоимуне болести и запаљујуће процесе.
„Из тог разлога еволуција је довела до тога да имамо неколико озбиљних сигурносних прекидача - различите гене који морају да се серијски активирају пре него што ће дозволити синтезу интерферона. То је један заштитни систем смишљен не би ли се избегло да се проблематични молекули који шире упале размноже по ткивима када за тим заиста нема потребе", објаснио је Остуни.
Истраживачи са Института у Милану, подсећају да су различити гени који су укључени у процес регулисања интерферона откривени и раније, али сада је откривен МЕФ2А који кодира протеин (фактор транскрипције) који је већ познат по својој улози у развоју нервног и мишићног система.
Раније нико није сумњао да МЕФ2А такође може играти врло важну улогу у функционисању имунолошког система.
Истраживачи су до МЕФ2А стигли проучавањем механизма деловања молекула, простагландина Е2 или ПГЕ2, познатог по својој способности да модулира имуни одговор.
Обично ПГЕ2 спречава ослобађање интерферона када није потребан и стога помаже у одржавању ткива здравим.
„ПГЕ2 је такође важан састојак у протоколима генске терапије, јер омогућава култивацију и инжењеринг матичних ћелија крви, уз очување њихове пуне функционалности. А међународне студије сугеришу да ПГЕ2 може чак фаворизовати регенерацију коштане сржи након трансплантације", рекао је Остуни за Ђорно.
Као што се нажалост често догађа, истичу истраживачи, ћелије рака могу да промене нека физиолошка својства и преокрену их у своју корист.
Од заразних болести до терапије за оболеле од карцинома
Простагландин Е2 се уствари производи у великим количинама у неким врстама тумора који на тај начин измичу контроли имуног система.
„Лоша страна постојања толиких механизама контроле за упалне молекуле као што су интерферони, је тај што је систем посебно осетљив на стратегије ‘хаковања‘ туморских ћелија: само блокирајте један од прекидача да бисте спречили ослобађање интерферона и зауздали имуносистем", додао је Остуни за Ђорно.
Откриће новог гена који регулише производњу интерферона б и способност простагландина Е2 да ограничи своју функцију има вишеструку примену, истичу научници - у распону од лечења заразних болести до развоја нових стратегија имунотерапије за туморе.
„Регенеративни капацитет матичних ћелија крви у ствари је угрожен инфламаторним појавама, како током генетске корекције у лабораторији, тако и након трансплантације код пацијената. Истраживачка група већ ради на превођењу резултата овог основног истраживања, спроведеног кроз најсавременије технологије и анализу биоинформатике у напредне ћелијске терапије, кључну мисију тима научникаса Института у Милану", наведено је у саопшењу.
„Интерферон б је основни молекул у регулацији имунолошког одговора у многим ситуацијама: познавање гена који контролишу његову производњу отвара узбудљиве будуће терапијске процедуре, које једва чекамо да истражимо", закључио је Остуни.
