Српска јача него икад: Јединствена одлука после које БиХ неће бити иста

Усвајањем Закона о непримјењивању одлуке високог представника, Скупштина Републике Српске потпуно је обесмислила кажњавање негирања геноцида. Ова реакција је показала колико је јединство Српске и како јача њена унутрашња, национална политика, па ће међународној заједници сада ће бити јако тешко да докаже постојање јединствене БиХ.
Sputnik
Ово за Спутњик каже професор међународног права Милош Шолаја поводом стопирања Закона којим се кажњава негирање геноцида у БиХ. Он истиче да је Валентин Инцко својим последњим потезом успео да постигне оно што пре њега нико није, јединство свих политичких субјеката у Републици Српској.
Наиме, све српске политичке странке једногласно су, не само осудиле „Инцков закон“, већ су и као заштиту националног интереса усвојиле мере које ће ту одлуку, према мишљењу нашег саговорника, заиста обесмислити, али и ојачати политику српског јединства.
„Наравно, разлике међу политичким партијама које се односе на конкретне унутрашње политике остају и то је природно, да се позиција и опозиција не слажу око неких унутрашњих ствари, али ово што је представљено као мере које треба да заштите позицију и углед,а прије свега јединство Републике Српске, заиста је постала заједничка политика. Мислим да то указује на озбиљне проблеме који се појављују, не само у функционисању Босне и Херцеговине, него и односима међународне заједнице према Босни и Херцеговини. То чак може да се види из данашње изјаве новог високог представника Кристијана Шмита, који ће сасвим сигурно ступити на дужност, без обзира на оспоравање из Републике Српске, који је у том правцу покушао да да неке помирљиве тонове“.
Шолаја додаје да је расцеп који је у Босну и Херцеговину унео Валентин Инцко на свом одласку толики да је сигуран да ће убудуће бити јако тешко уопште саставити, како каже, некакву Босни и Херцеговину.
„Она ће постојати као међународни субјект у међународним односима, она ће имати столицу у Ујединим нацијама, али ће унутрашње политике увек бити тако супротстављене, да је готово немогуће очекивати да се постигне било какав ниво заједничког идентитета или било какав ниво тако усаглашених политика. Поготово зато што међународна заједница и организације којима је доминантан тај западни део међународне заједнице на неки начин служи фаворизовању интереса Бошњака, односно реализације неких њихови националних и политичких циљева“, оцењује Шолаја.
Бања Лука
Он додаје да ће међународна заједница убудуће по сваком питању заиста морати много да се води рачуна, јер је Скупштина показала став који говори о томе да ће о Републици Српској, њеној унутрашњој самосталности у оквирима међународно признате Босне и Херцеговине и њеним политикама морати заиста да се води рачуна.
Он подсећа да је Инцкова одлука већ почела да утиче на политичке процесе, представници Републике Српске не појављују се у институцијама Босне и Херцеговине, од Председништва, преко Парламентарне скупштине до Савета министара, а верује да ће то и те како утицати на даљи развој догађаја у институцијама БиХ.
„Пред Босном и Херцеговином је један велики период нестабилности изазване овом одлуком Валентина Инцка, а њу може да поништи само високи представник. Не само политичким ставом који ће привремено смирити односе, него заиста би је требало директно повући. Овакве одлуке немају много смисла, нити имају много основа у праву и међународним односима, људским правима и другим прописима“, истиче овај професор међународног права.
Упитан да ли је сада могуће очекивати некакву одмазду међународне заједнице, односно нови притисак на Републику Српску, наш саговорник каже да је освету за јединство немогуће институционално заокружити, да она не би могла да се примењује само на Републику Српску, већ и на друге ентитете или заједничка институције.
Ипак, очекује, како каже, тихи притисак, повлачење појединих економских иницијатива, притисак који ће бити оријентисан на економију Републике Српске, а посебно на политичко одлучивање.
„Сасвим је сигурно да ће у будућности бити притисака. Ту спадају и разне санкције према одређеним политичким лидерима, то већ видимо, а сада је важно и биће занимљиво посматрати како ће се међународна заједница односити према политици Бошњака, која је већ дан након ступања на снагу измена Кривичног закона, Инцкових измена, кренула у отворену хајку. Већ смо имали подизање кривичне пријаве против председника Скупштине Удружења новинара Републике Српске и хватања за сваку реч. Ту ће велику улогу играти многе невладине организације које се приказују као цивилне иницијативе, а у суштини су и те како израз одређених политика, упозорава Шолаја.
Он на крају разговора за Спутњик додаје да очекује и притисак на појединце и на институције Републике Српске, односно не изабране и именоване представнике.
Коментар