Себић је у понедељак освојио пету медаљу за Србију у Токију, а после највећег успеха у каријери био је јако емотиван и одличје је посветио Бобани Момчиловић Величковић.
Пре нешто више од годину дана Бобана се породила у Зајечару и имала је еклампсију, болест коју узрокује повишени притисак, која јој је откривена у другој половини трудноће. Величковић је пет дана остала у болници у Зајечару, где се стање погоршавало и одатле је пребачена у Београд.
Добила је излив крви на мозак који изазива еклампсија, када не протекне све како треба са анализама и праћењем. До хитног пребацивања у Београд, Бобана је већ била у коми, а смештена је у Клиничком центру на одељењу неурологије. Била је у тешком стању и лекари нису успели да је спасу.
„Пет паклених година припрема за Токио су уродиле плодом и стварно сам презадовољан јер сам успео да 'победим себе' и освојим медаљу коју посвећујем нашој колегиници која није више са нама – Бобани Момчиловић Величковић“, изјавио је српски стрелац Миленко Себић након освајање бронзане медаље у дициплини МК пушка тростав 50 метара.
Себић се осврнуо на претходни олимпијски циклус.
„У Рију ми је мало недостајало, а био сам баш спреман за то финале. Било ми је баш тешко. Сада сам у глави зацртао резултат за финале, кад је иделано, али пошто је било ветра ишло се испод те моје границе. То је било добро, у финалу све креће од нуле, али ми је за нијансу било лаксе, него у квалификацијама, мало сам се растеретио“, рекао је Себић српским извештачима у Токију.
Он је додао да вероватно још није свестан успеха и подсетио на последњи хитац у којем је погодио „десетку“.
„Знао сам да ми је то одлучујући метак, Норвежанин (Јон-Херман Хег, прим.аут) је био 0,7 иза мене. Брзо сам пуцао и када сам погодио, то је било то“, кроз осмех је рекао Себић и подсетио да се дешавају моменти када се промаши мета, као што је то данас урадио Украјинац Сергеј Кулиш и открио да се и њему десило слично на финалу Светског купа у Болоњи.