Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде добило је 2. августа обавештење од ЕУ да се на тржишту Србије налази сладолед увезен из Француске који није безбедан за употребу. Реч је о сладоледима „Ем енд ем“, „Сникерс“ и „Твикс“. У њима је пронађен пестицид.
Како је саопштено из Министарства, Управа за ветерину покренула је повлачење производа с тржишта и забранила увоз спорне робе до краја истраге. Још увек се истражује да ли су спорни сладоледи негде већ доспели у продају. Али, како је спорни сладолед уопште доспео на домаће тржиште ако није безбедан? Да ли се храна која се увози у Србију контролише или не?
Сладолед с пестицидом у Србији
Драгана Плавшић из Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду за „Спутњик“ појашњава да би и они који извозе и они који увозе храну требало да контролишу здравствену безбедност робе пре него што је пошаљу, односно приме. То се чини узимањем узорка чија се безбедност анализира у лабораторији.
Међутим, у пракси ствари изгледају мало другачије откако је у свету уведен „Ха-а-це-це-пе“ (ХАЦЦП) систем за контролу хране, који је Србија преузела од ЕУ.
„Док је била Југославија и док су били наши национални правилници и прописи, то је било прописивачки. Знало се, било је прописано шта мора да се контролише, на шта мора да се контролише и то се без пардона узорковало и проверавало. Онда смо сви ми ушли у увођење тог ‘Ха-а-це-це-пеа’, који подразумева да онај ко послује ради анализе ризика, предвиђа како ће да их превазиђе, како ће да контролише и то све документује. На крају се претпоставља, ако излази са таквим производом, да је затворио цео круг и да све држи под контролом. Онда се повремено ради нека екстерна провера, да ли све то заиста тако функционише“, предочава Драгана Плавшић.
И они који извозе и они који увозе храну требало би да контролишу здравствену безбедност робе
© Фото : Управа царине
Она сматра да се у том систему дешавају пропусти који доводе до проблема:
„Не може се нешто извести ако није здравствено безбедно. Нико неће ту робу да прими. Исто тако је при увозу. Ако није здравствено безбедно, не би смело да се увози. Увозник робе мора да има потврђене параметре шта је увезао.“
Роба код потрошача — посебан проблем
Ако роба није здравствено безбедна, напомиње Драгана Плавшић, мора да се повуче са тржишта и да се уништи. Међутим, компликације настају ако је роба већ завршила код потрошача:
„Колико је ‘отишло’ код потрошача и шта је узето, ко то може да пропрати? У принципу, роба би требало да се пусти у промет тек кад се добије потврда о њеној исправности. То је правило. Питање је да ли се тога придржавају. Све су то ствари у надлежности разних инспекција. Колико се контролише и проверава, заиста немам те податке.“
Прочитајте још: