https://sputnikportal.rs/20210803/sladoled-pesticid-srbija-stefan-djuric-1128053785.html

Како је сладолед с пестицидом завршио у Србији

Како је сладолед с пестицидом завршио у Србији

Sputnik Србија

Сладолед са пестицидом нашао се на српском тржишту због пропуста у систему контролисања хране преузетом од ЕУ. На то указује процедура система, према којој су... 03.08.2021, Sputnik Србија

2021-08-03T20:35+0200

2021-08-03T20:35+0200

2021-12-15T15:33+0100

србија

пестициди

сладолед

храна

друштво

анализе и мишљења

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110587/16/1105871620_0:125:2048:1277_1920x0_80_0_0_c4b15363421f901f5e8f06f7bc906ea0.jpg

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде добило је 2. августа обавештење од ЕУ да се на тржишту Србије налази сладолед увезен из Француске који није безбедан за употребу. Реч је о сладоледима „Ем енд ем“, „Сникерс“ и „Твикс“. У њима је пронађен пестицид.Како је саопштено из Министарства, Управа за ветерину покренула је повлачење производа с тржишта и забранила увоз спорне робе до краја истраге. Још увек се истражује да ли су спорни сладоледи негде већ доспели у продају. Али, како је спорни сладолед уопште доспео на домаће тржиште ако није безбедан? Да ли се храна која се увози у Србију контролише или не?Сладолед с пестицидом у СрбијиДрагана Плавшић из Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду за „Спутњик“ појашњава да би и они који извозе и они који увозе храну требало да контролишу здравствену безбедност робе пре него што је пошаљу, односно приме. То се чини узимањем узорка чија се безбедност анализира у лабораторији.Међутим, у пракси ствари изгледају мало другачије откако је у свету уведен „Ха-а-це-це-пе“ (ХАЦЦП) систем за контролу хране, који је Србија преузела од ЕУ.„Док је била Југославија и док су били наши национални правилници и прописи, то је било прописивачки. Знало се, било је прописано шта мора да се контролише, на шта мора да се контролише и то се без пардона узорковало и проверавало. Онда смо сви ми ушли у увођење тог ‘Ха-а-це-це-пеа’, који подразумева да онај ко послује ради анализе ризика, предвиђа како ће да их превазиђе, како ће да контролише и то све документује. На крају се претпоставља, ако излази са таквим производом, да је затворио цео круг и да све држи под контролом. Онда се повремено ради нека екстерна провера, да ли све то заиста тако функционише“, предочава Драгана Плавшић.Она сматра да се у том систему дешавају пропусти који доводе до проблема:Роба код потрошача — посебан проблемАко роба није здравствено безбедна, напомиње Драгана Плавшић, мора да се повуче са тржишта и да се уништи. Међутим, компликације настају ако је роба већ завршила код потрошача:„Колико је ‘отишло’ код потрошача и шта је узето, ко то може да пропрати? У принципу, роба би требало да се пусти у промет тек кад се добије потврда о њеној исправности. То је правило. Питање је да ли се тога придржавају. Све су то ствари у надлежности разних инспекција. Колико се контролише и проверава, заиста немам те податке.“Прочитајте још:

србија

2021

Вести

sr_RS

србија, пестициди, сладолед, храна, друштво, анализе и мишљења