Владимир Васић из Удружења банака је изјавио да је у питању пословна политика сваке банке.
„Ми као Удружење банака не улазимо у то какву ће ценовну политику имати. Овде могу да разумем банке“, казао је Васић за ТВ Прва.
Он је указао да данас постоји много начина да се уплате врше без прекуцавања бројева, попут плаћања преко кју-ар кодова.
„Тих 1.000 динара је вероватно демотивација клијената да сами, ручно нешто куцају, односно да се преусмере на коришћење оваквих начина плаћања“, сматра Васић.
Како је напоменуо, постоји и могућност трајног налога и аутоматског плаћања рачуна где не постоји могућност грешке са бројевима.
„Јесте да то можда делује као казна, пенал, али суштински је мало тих људи који греше и мало је оних који ће платити тих 1.000 динара“, истакао је Васић.
Када је реч о казнама за оне који се жале, а нису у праву, он је мишљења да је то у реду.
„И у тенису имате право да три, четири пута затражите од судије челинџ, да га питате да ли сте у праву, али следећи пут не можете. Нека слична опција се налази и овде“, казао је Васић.
С друге стране, Дејан Гавриловић из „Ефективе“ сматра да то, ипак, није у реду јер клијенти раде посао банке.
„И Закон о облигационим односима и Закон о платним услугама кажу да наплаћивање неке услуге мора да буде одраз стварних трошкова те услуге. Овде имамо ових 1.000 динара који су казна за погрешно укуцан број. Годинама уназад банке све више мотивишу кориснике да раде посао банке“, навео је Гавриловић.
Подсетивши на кампању да се пређе на електронско плаћање, Гавриловић је указао да сада имамо ситуацију да корисник све сам ради, пренео је Б92.
„Сам укуцава, кликне, а пре тога мора да има опрему, интернет и онда ако погреши један број, биће кажњен од стране банке јер ради посао банке“, образложио је Гавриловић, поставивши питање шта се деси када службеник банке укуца а уплата не прође.