https://sputnikportal.rs/20210805/koliko-kosta-pogresno-upisan-broj-na-uplatnici-1128167189.html
Погрешан број на уплатници и жалба на неку услугу се од сада плаћа. Колико?
Погрешан број на уплатници и жалба на неку услугу се од сада плаћа. Колико?
Sputnik Србија
Клијенти појединих банака однедавно морају да плате „казну“ од 1.000 динара ако случајно погрешно упишу број рачуна примаоца на уплатници, а коштаће их и ако... 05.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-05T12:14+0200
2021-08-05T12:14+0200
2022-08-26T13:08+0200
економија
србија – економија
банке и берза
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110991/91/1109919175_0:378:4032:2646_1920x0_80_0_0_1b447c39f6dd1c03b669b3467d36b9d5.jpg
Владимир Васић из Удружења банака је изјавио да је у питању пословна политика сваке банке.„Ми као Удружење банака не улазимо у то какву ће ценовну политику имати. Овде могу да разумем банке“, казао је Васић за ТВ Прва.Он је указао да данас постоји много начина да се уплате врше без прекуцавања бројева, попут плаћања преко кју-ар кодова.Како је напоменуо, постоји и могућност трајног налога и аутоматског плаћања рачуна где не постоји могућност грешке са бројевима.„Јесте да то можда делује као казна, пенал, али суштински је мало тих људи који греше и мало је оних који ће платити тих 1.000 динара“, истакао је Васић.Када је реч о казнама за оне који се жале, а нису у праву, он је мишљења да је то у реду.„И у тенису имате право да три, четири пута затражите од судије челинџ, да га питате да ли сте у праву, али следећи пут не можете. Нека слична опција се налази и овде“, казао је Васић.С друге стране, Дејан Гавриловић из „Ефективе“ сматра да то, ипак, није у реду јер клијенти раде посао банке.„И Закон о облигационим односима и Закон о платним услугама кажу да наплаћивање неке услуге мора да буде одраз стварних трошкова те услуге. Овде имамо ових 1.000 динара који су казна за погрешно укуцан број. Годинама уназад банке све више мотивишу кориснике да раде посао банке“, навео је Гавриловић.Подсетивши на кампању да се пређе на електронско плаћање, Гавриловић је указао да сада имамо ситуацију да корисник све сам ради, пренео је Б92.„Сам укуцава, кликне, а пре тога мора да има опрему, интернет и онда ако погреши један број, биће кажњен од стране банке јер ради посао банке“, образложио је Гавриловић, поставивши питање шта се деси када службеник банке укуца а уплата не прође.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110991/91/1109919175_0:0:4032:3024_1920x0_80_0_0_4e49ad5fa4b7fcdbd1d2f9adbf0fda95.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
погрешно уписан број на уплатници, казна за погрешан број на уплатници, број рачуна, србија, банке, уплатнице, број, казна, pogrešno upisan broj na uplatnici, kazna za pogrešan broj na uplatnici, broj računa, srbija, banke, uplatnice, broj, kazna
погрешно уписан број на уплатници, казна за погрешан број на уплатници, број рачуна, србија, банке, уплатнице, број, казна, pogrešno upisan broj na uplatnici, kazna za pogrešan broj na uplatnici, broj računa, srbija, banke, uplatnice, broj, kazna
Погрешан број на уплатници и жалба на неку услугу се од сада плаћа. Колико?
12:14 05.08.2021 (Освежено: 13:08 26.08.2022) Клијенти појединих банака однедавно морају да плате „казну“ од 1.000 динара ако случајно погрешно упишу број рачуна примаоца на уплатници, а коштаће их и ако се жале на неку услугу, а не буду у праву.
Владимир Васић из Удружења банака је изјавио да је у питању пословна политика сваке банке.
„Ми као Удружење банака не улазимо у то какву ће ценовну политику имати. Овде могу да разумем банке“, казао је Васић за ТВ Прва.
Он је указао да данас постоји много начина да се уплате врше без прекуцавања бројева, попут плаћања преко кју-ар кодова.
„Тих 1.000 динара је вероватно демотивација клијената да сами, ручно нешто куцају, односно да се преусмере на коришћење оваквих начина плаћања“, сматра Васић.
Како је напоменуо, постоји и могућност трајног налога и аутоматског плаћања рачуна где не постоји могућност грешке са бројевима.
„Јесте да то можда делује као казна, пенал, али суштински је мало тих људи који греше и мало је оних који ће платити тих 1.000 динара“, истакао је Васић.
Када је реч о казнама за оне који се жале, а нису у праву, он је мишљења да је то у реду.
„И у тенису имате право да три, четири пута затражите од судије челинџ, да га питате да ли сте у праву, али следећи пут не можете. Нека слична опција се налази и овде“, казао је Васић.
С друге стране, Дејан Гавриловић из „Ефективе“ сматра да то, ипак, није у реду јер клијенти раде посао банке.
„И Закон о облигационим односима и Закон о платним услугама кажу да наплаћивање неке услуге мора да буде одраз стварних трошкова те услуге. Овде имамо ових 1.000 динара који су казна за погрешно укуцан број. Годинама уназад банке све више мотивишу кориснике да раде посао банке“, навео је Гавриловић.
Подсетивши на кампању да се пређе на електронско плаћање, Гавриловић је указао да сада имамо ситуацију да корисник све сам ради,
пренео је Б92.
„Сам укуцава, кликне, а пре тога мора да има опрему, интернет и онда ако погреши један број, биће кажњен од стране банке јер ради посао банке“, образложио је Гавриловић, поставивши питање шта се деси када службеник банке укуца а уплата не прође.
Све о домаћој и светској економији