Дарко Ђорђевић, из Јавног предузећа „Србијашуме“, Шумског газдинства у Пироту, изјавио је да предстоји попис комплетног геоморфолошког наслеђа Старе планине како би добила статус геопарка, односно како би се припремила номинација.
Водопад Тупавица на Старој планини.
© Tanjug / ALEKSANDAR CIRIC
„Стара планина је заштићена као парк природе на националном нивоу, а ово је додатни статус који је препознатљив у свету. Издвајају се сви геоморфолошки објекти, водопади, врела, понорнице, локалитети који на себи имају фосиле и прави се опис свих тих локалитета који представљају уједно и туристичку понуда Заштићеног подручја Старе планине“, казао је Ђорђевић.
Парк природе Стара планина представља највеће заштићено подручје у Србији са 114.000 хектара.
Лепоте Старе планине.
© Tanjug / ALEKSANDAR CIRIC
„Простире се на територијама општина Пирот, Димитровград, Књажевац и Зајечар. Како се сада ради ревизија Парка природе након 10 године, ићи ће предлог Завода за заштиту природе Србије да се повећа та површина тако да ће Стара планина остати највеће заштићено природно добро у Србији“, рекао је Ђорђевић за Танјуг.
Манастири, водопади, вртаче, врела, фосилни остаци
Стара планина је, како је истакао, издвојена не само због бројних биљних и животињских врста, већ и геоморфолошког и културног наслеђа овог подручја.
„Од биљака, ту имамо преко 1.200 врста и подврста, око 190 врста лептира, од чега велики број реликтних, гмизаваца, водоземаца. Ту су и бројни водопади, вртаче, врела, профили са фосилним остацима, затим културно наслеђе, бројни манастири, цркве, сакрални објекти, који се налази на целој површини Парка природе“, навео је Ђорђевић.
У Србији статус геопарка тренутно има једино Ђердапска клисура. Сам концепт геопаркова се појављује почетком овог века када је формирана европска мрежа геопаркова коју си чинили геопаркови у Француској, Шпанији, Грчкој и Немачкој.
Поглед на Камено село на Старој планини.
© Tanjug / ALEKSANDAR CIRIC
Четири године касније, уз подршку Унеска, формирана је Унескова глобална мрежа коју чини 140 геопаркова широм света.
Процес одобрења статуса геопарка траје и до две године.
Српски геолози Стару планину сматрају изузетно вредном и због чињенице да су управо на Старој планини водећи српски геолози осамдесетих година прошлог века пронашли фосилне остатке старе око 250 милиона година.
Славињско ждрело на Старој планини.
© Tanjug / ALEKSANDAR CIRIC
Реч је о остацима текодонтосауруса, а о овом открићу Завод за заштиту природе објавио је и научну студију чији су аутори проф. др Александар Грубић и проф. др Михајло Галечић.