https://sputnikportal.rs/20210808/izuzetna-priroda-i-kulturno-nasledje-srpska-lepotica-ceka-znacajno-medjunarodno-priznanje-foto-1128288570.html
Изузетна природа и културно наслеђе: Српска лепотица чека значајно међународно признање /фото/
Изузетна природа и културно наслеђе: Српска лепотица чека значајно међународно признање /фото/
Sputnik Србија
Стара планина могла би у наредном периоду да добије престижни статус геопарка, чиме би постала део светске мреже геопаркова — подручја од међународног... 08.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-08T13:01+0200
2021-08-08T13:01+0200
2022-08-26T13:08+0200
стара планина
туризам и трговина
друштво
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/08/1128287990_0:0:2989:1682_1920x0_80_0_0_27ec9e9dd0e9b783755ef579f18b7969.jpg
Дарко Ђорђевић, из Јавног предузећа „Србијашуме“, Шумског газдинства у Пироту, изјавио је да предстоји попис комплетног геоморфолошког наслеђа Старе планине како би добила статус геопарка, односно како би се припремила номинација.„Стара планина је заштићена као парк природе на националном нивоу, а ово је додатни статус који је препознатљив у свету. Издвајају се сви геоморфолошки објекти, водопади, врела, понорнице, локалитети који на себи имају фосиле и прави се опис свих тих локалитета који представљају уједно и туристичку понуда Заштићеног подручја Старе планине“, казао је Ђорђевић.Парк природе Стара планина представља највеће заштићено подручје у Србији са 114.000 хектара.„Простире се на територијама општина Пирот, Димитровград, Књажевац и Зајечар. Како се сада ради ревизија Парка природе након 10 године, ићи ће предлог Завода за заштиту природе Србије да се повећа та површина тако да ће Стара планина остати највеће заштићено природно добро у Србији“, рекао је Ђорђевић за Танјуг.Манастири, водопади, вртаче, врела, фосилни остациСтара планина је, како је истакао, издвојена не само због бројних биљних и животињских врста, већ и геоморфолошког и културног наслеђа овог подручја.У Србији статус геопарка тренутно има једино Ђердапска клисура. Сам концепт геопаркова се појављује почетком овог века када је формирана европска мрежа геопаркова коју си чинили геопаркови у Француској, Шпанији, Грчкој и Немачкој.Четири године касније, уз подршку Унеска, формирана је Унескова глобална мрежа коју чини 140 геопаркова широм света.Процес одобрења статуса геопарка траје и до две године.Српски геолози Стару планину сматрају изузетно вредном и због чињенице да су управо на Старој планини водећи српски геолози осамдесетих година прошлог века пронашли фосилне остатке старе око 250 милиона година.Реч је о остацима текодонтосауруса, а о овом открићу Завод за заштиту природе објавио је и научну студију чији су аутори проф. др Александар Грубић и проф. др Михајло Галечић.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/08/1128287990_260:0:2989:2047_1920x0_80_0_0_8bdfcba43e10222912ca1fc33b6f7b25.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
стара планина, природне лепоте, културно наслеђе, планина, србија, геопарк, stara planina, prirodne lepote, kulturno nasleđe, planina, srbija, geopark,
стара планина, природне лепоте, културно наслеђе, планина, србија, геопарк, stara planina, prirodne lepote, kulturno nasleđe, planina, srbija, geopark,
Изузетна природа и културно наслеђе: Српска лепотица чека значајно међународно признање /фото/
13:01 08.08.2021 (Освежено: 13:08 26.08.2022) Стара планина могла би у наредном периоду да добије престижни статус геопарка, чиме би постала део светске мреже геопаркова — подручја од међународног геолошког значаја и са изузетним природним и културним наслеђем.
Дарко Ђорђевић, из Јавног предузећа „Србијашуме“, Шумског газдинства у Пироту, изјавио је да предстоји попис комплетног геоморфолошког наслеђа Старе планине како би добила статус геопарка, односно како би се припремила номинација.
„Стара планина је заштићена као парк природе на националном нивоу, а ово је додатни статус који је препознатљив у свету. Издвајају се сви геоморфолошки објекти, водопади, врела, понорнице, локалитети који на себи имају фосиле и прави се опис свих тих локалитета који представљају уједно и туристичку понуда Заштићеног подручја Старе планине“, казао је Ђорђевић.
Парк природе Стара планина представља највеће заштићено подручје у Србији са 114.000 хектара.
„Простире се на територијама општина Пирот, Димитровград, Књажевац и Зајечар. Како се сада ради ревизија Парка природе након 10 године, ићи ће предлог Завода за заштиту природе Србије да се повећа та површина тако да ће Стара планина остати највеће заштићено природно добро у Србији“, рекао је Ђорђевић за Танјуг.
Манастири, водопади, вртаче, врела, фосилни остаци
Стара планина је, како је истакао, издвојена не само због бројних биљних и животињских врста, већ и геоморфолошког и културног наслеђа овог подручја.
„Од биљака, ту имамо преко 1.200 врста и подврста, око 190 врста лептира, од чега велики број реликтних, гмизаваца, водоземаца. Ту су и бројни водопади, вртаче, врела, профили са фосилним остацима, затим културно наслеђе, бројни манастири, цркве, сакрални објекти, који се налази на целој површини Парка природе“, навео је Ђорђевић.
У Србији статус геопарка тренутно има једино Ђердапска клисура. Сам концепт геопаркова се појављује почетком овог века када је формирана европска мрежа геопаркова коју си чинили геопаркови у Француској, Шпанији, Грчкој и Немачкој.
Четири године касније, уз подршку Унеска, формирана је Унескова глобална мрежа коју чини 140 геопаркова широм света.
Процес одобрења статуса геопарка траје и до две године.
Српски геолози Стару планину сматрају изузетно вредном и због чињенице да су управо на Старој планини водећи српски геолози осамдесетих година прошлог века пронашли фосилне остатке старе око 250 милиона година.
Реч је о остацима текодонтосауруса, а о овом открићу Завод за заштиту природе објавио је и научну студију чији су аутори проф. др Александар Грубић и проф. др Михајло Галечић.