Аутор култног дела „Трејнспотинг“ гостује у Београду

Шкотски писац Ирвин Велш прославио се већ својим првим романим „Трејнспотинг“, објављеним 1993. године, а по њему је неколико година касније снимљен и филм Денија Бојла који је имао рекордну гледаност у светским биоскопима. Београдска публика памти ово дело и по хит представи Битеф театра, постављеној 1996. године.

Велш је и у својим наредним делима „Skagboys“, „Dead Men's Trousers“ и другим потврдио да је један од најсуберзивнијих савремених аутора.

Ханиф Курејши, британски писац пакистанског порекла, у својој првој књизи „Беда из предграђа“ из 1990. године, најавио је готово све актуелне проблеме данашњице – расизам, неолиберализам, ксенофобију, мигрантску кризу, културолошке и верске разлике.

Уследили су и романи „Интимност“, „Нешто да ти кажем“, „Ништарија“, „Тело“, а аутор је уврштен на листу 50 највећих британских писаца после 1945. године.

Велш и Курејши ће наступити 26. августа, на свечаном отварању фестивала „Крокодил“, а с њима ће разговарати водитељи Мима Симић и Галеб Никачевић.

Према речима директора фестивала Владимира Арсенијевића, долазак Велша и Курејшија планиран је још пре две године, али је пандемија вируса корона одложила њихов долазак у Београд.

„Читава ситуација с ковидом је унела много несигурности у комуникацију, наступе и путовања, а сада се отворио мали прозор који омогућава да аутори из Велике Британије посете Србију и они су то с великим задовољством прихватили“, каже Владимир Арсенијевић у разговору за Спутњик.

Слоган овогодишњег „Крокодила“ гласи „Borders vs. Frontiers“ и сугерише на специфичну атмосферу дуготрајне пандемије у којој правила више никоме нису сасвим јасна.

Према речима Арсенијевића, фестивал „Крокодил“ супротставља оне границе које нас спутавају и држе у месту (Borders) и оне до којих успевамо да добацимо и које су ту да бисмо их непрестано померали (Frontiers).

Током четири фестивалска дана у амфитеатру испред Музеја Југославије, као и у Центру за културну деконтаминацију и Југословенској кинотеци, биће представљени угледни домаћи, регионални и страни писци. Смењиваће се читања, разговори, софа интервјуи, сусрети с новинарима и публиком, потписивања књига, трибински програми, дебате, промоције, онлајн укључења, видео пројекције и конференције.

„Наша публика цени покушај да деинтернационализујемо селекцију фестивала који и у самом имену, скраћеници КРОКОДИЛ, носи значење 'књижевно-регионално окупљање'. С нама ће бити угледни регионални аутори као што су Дамир Каракаш, Кристијан Новак, Игор Штикс, Елведин Мезировић, Ивана Бодрожић, Семездин Мехмединовић. Онлајн ће нам се из Принстона укључити Александар Хемон, а из Хамбурга Саша Станишић. Ту ће бити и нове наде наше књижевности Ана Милош и Катарина Митровић. И то није све, већ првог дана ћемо се подсетити на лик и дело недавно тужно преминулог Бекима Серановића. Глумац Леон Лучев ће читати изводе из његовог дела“, наводи Владимир Арсенијевић.

Треће фестивалске вечери историчари Твртко Јаковина, Дубравка Стојановић, Ружа Фотиадис и писац Семездин Мехмединовић ће најавити и конференцију „Histoire pour la liberté“ која ће у недељу, 29. августа, бити одржана у оквиру дебатног програма фестивала.

„Конференција у Југословенској кинотеци представља круну наше трогодишње активности на рашчлањивању и расветљавању механизама који покрећу историјски ревизионизам у земљама региона“, објашњава Арсенијевић.

У оквиру дебатног програма најављен је и скуп о европској књижевности кроз време, жанрове и језике, затим регионална панел дискусија у оквиру пројекта „Better Together“, на којој ће се окупити бројни представници организација невладиног сектора из земаља Западног Балкана, као и заједничка читаоница „Младост“ на којој ће бити представљено девет књига из истоимене едиције.

Владимир Арсенијевић истиче да као писац, али и као дугогодишњи организатор „Крокодила“, као основну нит која повезује све књижевнике из нашег региона види пре свега језик.

„Ми говоримо и пишемо на четири варијанте једног јединственог неименованог језика, који се некада звао српско-хрватски, а данас је рашчетворен на четири политичка језика. Те варијанте се узајамно не преводе, а то ствара врло јаке књижевне, али и друштвене везе међу нама. Постоји и јака сензибилитетска веза с ауторима из земаља које су некада припадале Југославији, односно из Словеније и Македоније. Они се код нас преводе, али ми их ипак на известан начин читамо као домаће ауторе, попут Румене Бужаровске. Језик и сензибилитет творе везе које се не дају тако лако растргати, чак ни силовитим механизмима који су коришћени приликом распада Југославије“, сматра Арсенијевић.