00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
20:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Аутор култног дела „Трејнспотинг“ гостује у Београду

© AFP 2023 / Anthony WallaceШкотски писац Ирвин Велш
Шкотски писац Ирвин Велш - Sputnik Србија, 1920, 09.08.2021
Пратите нас
Тринаесто издање књижевног фестивала „Крокодил“ биће одржано од 26. до 29. августа. Главни књижевни програм, чије су звезде ове године британски писац Ирвин Велш, аутор култног дела „Трејнспотинг“, и његов земљак Ханиф Курејши, биће одржан у амфитеатру испред Музеја Југославије.

Аутор „Трејнспотинга“ главна звезда „Крокодила“

Шкотски писац Ирвин Велш прославио се већ својим првим романим „Трејнспотинг“, објављеним 1993. године, а по њему је неколико година касније снимљен и филм Денија Бојла који је имао рекордну гледаност у светским биоскопима. Београдска публика памти ово дело и по хит представи Битеф театра, постављеној 1996. године.
Велш је и у својим наредним делима „Skagboys“, „Dead Men's Trousers“ и другим потврдио да је један од најсуберзивнијих савремених аутора.
Ханиф Курејши, британски писац пакистанског порекла, у својој првој књизи „Беда из предграђа“ из 1990. године, најавио је готово све актуелне проблеме данашњице – расизам, неолиберализам, ксенофобију, мигрантску кризу, културолошке и верске разлике.
Уследили су и романи „Интимност“, „Нешто да ти кажем“, „Ништарија“, „Тело“, а аутор је уврштен на листу 50 највећих британских писаца после 1945. године.
Велш и Курејши ће наступити 26. августа, на свечаном отварању фестивала „Крокодил“, а с њима ће разговарати водитељи Мима Симић и Галеб Никачевић.
Према речима директора фестивала Владимира Арсенијевића, долазак Велша и Курејшија планиран је још пре две године, али је пандемија вируса корона одложила њихов долазак у Београд.
„Читава ситуација с ковидом је унела много несигурности у комуникацију, наступе и путовања, а сада се отворио мали прозор који омогућава да аутори из Велике Британије посете Србију и они су то с великим задовољством прихватили“, каже Владимир Арсенијевић у разговору за Спутњик.

„Borders vs. Frontiers“

Слоган овогодишњег „Крокодила“ гласи „Borders vs. Frontiers“ и сугерише на специфичну атмосферу дуготрајне пандемије у којој правила више никоме нису сасвим јасна.
© Sputnik / Александар МилачићМузеј Југославије
Музеј Југославије - Sputnik Србија, 1920, 09.08.2021
Музеј Југославије
Према речима Арсенијевића, фестивал „Крокодил“ супротставља оне границе које нас спутавају и држе у месту (Borders) и оне до којих успевамо да добацимо и које су ту да бисмо их непрестано померали (Frontiers).

Писци из целог региона на „Крокодилу“

Током четири фестивалска дана у амфитеатру испред Музеја Југославије, као и у Центру за културну деконтаминацију и Југословенској кинотеци, биће представљени угледни домаћи, регионални и страни писци. Смењиваће се читања, разговори, софа интервјуи, сусрети с новинарима и публиком, потписивања књига, трибински програми, дебате, промоције, онлајн укључења, видео пројекције и конференције.
„Наша публика цени покушај да деинтернационализујемо селекцију фестивала који и у самом имену, скраћеници КРОКОДИЛ, носи значење 'књижевно-регионално окупљање'. С нама ће бити угледни регионални аутори као што су Дамир Каракаш, Кристијан Новак, Игор Штикс, Елведин Мезировић, Ивана Бодрожић, Семездин Мехмединовић. Онлајн ће нам се из Принстона укључити Александар Хемон, а из Хамбурга Саша Станишић. Ту ће бити и нове наде наше књижевности Ана Милош и Катарина Митровић. И то није све, већ првог дана ћемо се подсетити на лик и дело недавно тужно преминулог Бекима Серановића. Глумац Леон Лучев ће читати изводе из његовог дела“, наводи Владимир Арсенијевић.

Историја за слободу

Треће фестивалске вечери историчари Твртко Јаковина, Дубравка Стојановић, Ружа Фотиадис и писац Семездин Мехмединовић ће најавити и конференцију „Histoire pour la liberté“ која ће у недељу, 29. августа, бити одржана у оквиру дебатног програма фестивала.
„Конференција у Југословенској кинотеци представља круну наше трогодишње активности на рашчлањивању и расветљавању механизама који покрећу историјски ревизионизам у земљама региона“, објашњава Арсенијевић.
У оквиру дебатног програма најављен је и скуп о европској књижевности кроз време, жанрове и језике, затим регионална панел дискусија у оквиру пројекта „Better Together“, на којој ће се окупити бројни представници организација невладиног сектора из земаља Западног Балкана, као и заједничка читаоница „Младост“ на којој ће бити представљено девет књига из истоимене едиције.

Језик као нит која повезује људе у региону

Владимир Арсенијевић истиче да као писац, али и као дугогодишњи организатор „Крокодила“, као основну нит која повезује све књижевнике из нашег региона види пре свега језик.
„Ми говоримо и пишемо на четири варијанте једног јединственог неименованог језика, који се некада звао српско-хрватски, а данас је рашчетворен на четири политичка језика. Те варијанте се узајамно не преводе, а то ствара врло јаке књижевне, али и друштвене везе међу нама. Постоји и јака сензибилитетска веза с ауторима из земаља које су некада припадале Југославији, односно из Словеније и Македоније. Они се код нас преводе, али ми их ипак на известан начин читамо као домаће ауторе, попут Румене Бужаровске. Језик и сензибилитет творе везе које се не дају тако лако растргати, чак ни силовитим механизмима који су коришћени приликом распада Југославије“, сматра Арсенијевић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала