Тренутно је НР Кина део Центра за мисије у источној Азији и Пацифику. Центри за мисије функционишу као самостални субјекти који се фокусирају на решавање појединих питања одређене земље или приоритета. Тренутно ради 11 таквих центара.
Трампова администрација створила је посебан Центар за мисију у Кореји 2017. године у склопу неуспелих напора да се ухвате у коштац с програмом нуклеарног наоружања у тој земљи. Остали географски центри укључују Африку, Европу и Евроазију (која укључује Русију), Блиски исток, Јужну и Централну Азију и Западну хемисферу (која укључује целу Северну и Јужну Америку). Постоје и мисијски центри специјализовани за контраобавештајне послове, „борбу против тероризма“, глобална питања и оружје и борбу против пролиферације.
Према „Блумберговим“ изворима, посебан Центар за мисију у Кини хипотетички би агенцији олакшао фокусирање особља, финансирања и пажње агенције на високом нивоу на Кину.
ЦИА није потврдила да ли се разговара о плановима за кинески центар, али је у саопштењу навела да је директор агенције Вилијем Барнс недавно коментарисао да је Кина „један од његових приоритета“.
„ЦИА је у процесу утврђивања како се најбоље поставити како у односу на значај овог приоритета“, навела је агенција.
Барнс је прошлог месеца рекао да ЦИА разматра „напредно распоређивање“ кинеских стручњака, укључујући оперативне официре, аналитичаре и технологе, да се ефикасније надмећу са Пекингом сличн као што је радила током Хладног рата против Совјетског Савеза. Барнс је назвао Кину „највећим америчким геополитичким изазовом“ у 21. веку и указао да је претња америчком глобалном лидерству (односно хегемонији).
Он је додао да је технолошки сектор сада највеће подручје конкуренције између две економске велесиле, посебно јер су кинеске могућности надзора и паметни градови отежали „очување предности ЦИА испред кинеске обавјештајне службе“.
На саслушањима у Сенату у фебруару, Барнс је обећао да ће ЦИА појачати свој „фокус“ на НР Кину и обећао да ће „стално јачати свој већ импресиван кадар кинеских стручњака, проширити своје језичке вештине, ускладити особље и расподелу ресурса на дуже стазе“.
Један од „Блумбергових“ извора рекао је да је стварање посебног Центра за мисију у Кини нешто што се у агенцији већ дуго сматра неопходним, али да до сада нико није био „спреман да повуче“ како би се то остварило.
Ревизија Кине у ЦИА долази услед извештаја о запрепашћењу америчке обавештајне заједнице у вези са све већим кинеским контраобавештајним способностима. Амерички медији су 2017. известили да је Кина успела „систематски“ избрисати мреже и операције агената ЦИА у земљи почевши од 2010. године и да је ликвидирала најмање десетак њених извора.
Шпијуни шпијунирају ковид
У последње време, услед игре сваљивања кривице између Сједињених Држава и Кине о пореклу корона вируса, амерички званичници су изразили фрустрацију што се о томе не говори „у мраку“. У априлу је директор Националне обавјештајне службе Аврил Хејнс признао да америчка обавјештајна заједница једноставно „не зна тачно где, када или како се вирус ковид 19 у почетку преносио“.
У мају је председник Бајден наредио америчким обавештајним агенцијама да до краја августа саставе извештај о могућем пореклу корона вируса, након што су његова Демократска странка и сродни медији почели да одбацују дугогодишње претпоставке да је вирус природног порекла (што је став и Кине и Светске здравствене организације).
Ове недеље извори који су упознати са истрагом рекли су медијима да је обавештајна заједница и даље подељена око тога да ли је вирус настао на Институту у Вухану или је природно прешао са животиња на људе.
Ове седмице извор је рекао за кинески „Глобал тајмс“ да су америчке обавештајне службе у потрази за доушницима из Вухана – научницима, лекарима и обичним грађанима, тражећи податке о „рупама“ у кинеском анти-епидемиолошком раду, податке о пацијентима са ковидом , и животима становника града током затварања.
Пре тога, медији су известили да су америчке обавештајне службе дошле до генетских података из узорака вируса из лабораторије у Вухану и да се подаци проучавају како би се утврдило да ли би то могло помоћи у откривању порекла ковида. Извори су за „Си-ен-ен“ рекли да се шпијунске агенције суочавају са више проблема, а међу њима главни је „врло мали број“ научника који говоре мандарински и којима је омогућено да анализирају информације. Други извори рекли су да су скептични да би откривени подаци пружили обавештајне податке о пореклу пандемије без даље анализе „контекстуалних трагова“.
Истрага Вухана америчких обавјештајних агенција долази услед растућих тензија између Вашингтона и Пекинга и све веће тенденције званичника обе земље да постављају питања о томе је ли ковид „исцурео из лабораторије“.
Док су амерички званичници расправљали о лабораторији у Вухану, кинески су постављали питања о мистериозном привременом гашењу војне био-лабораторије Форт Детрик у Мериленду средином 2019. године и да ли је вирус можда тамо настао.
У међувремену, неки званичници, укључујући америчке законодавце на челу са сенатором Рендом Полом из Кентакија, наговестили су да би обе земље могле бити одговорне за глобалну пандемију, тврдећи да су амерички званичници свесно финансирали потенцијално опасно истраживање корона вируса слепих мишева у лабораторији у Вухану у годинама које су претходиле пандемији, након што је такво истраживање забрањено у САД, преноси „Спутњик интернешнал“.