Од 58.497 врста дрвећа, колико је обухваћено студијом, закључено је да је 30 одсто (17.500) под претњом изумирања, а још седам одсто је „могуће под претњом“. Недостају подаци о процени 21 одсто врста, а за нешто више од 40 одсто сматра се да више нису у опасности.
Крчење шума да би се направио простор за пољопривреду представља највећу претњу по дрвеће. Чак и распрострањено дрвеће попут магнолије спада у најугроженије врсте, а нису поштеђени ни храст, јавор и ебоновина.
Сматра се да су укупно 142 врсте нестале, а да је 440 врста на путу да нестане, као и да мање од 50 врста дрвећа постоји у дивљем стању у свету.
„Бројне врсте су на ивици нестајања, неке имају само по један живи примерак“, рекао је Жан-Кристоф Ви, генерални директор фондације Франклинија, са седиштем у Швајцарској, приликом представљања извештаја.
Он је рекао да је и даље шоканатан ниво уклањања шума, иако дрвеће игра виталну улогу у природи, пружа станиште за бројне биљне и животињске врсте, апсорбује угљен-диоксид и даје састојке за неке лекове.
Највећи удео угрожених врста је у тропским областима Африке, посебно на Мадагаскару и Маурицијусу где је 59 односно 57 одсто врста у опасности.
„Врсте дрвећа које су еволуирале милионима година, прилагођавајући се климатским променама, не могу да преживе лавину људских претњи“, упозорио је Жан-Кристоф Ви.
Шумски екосистеми могу да нестану када су изложени бројним претњама, као што су пожари, експлоатација шума и распарчавање станишта, што може да доведе до нагле еколошке промене, наводи се у извештају, преноси Енергетски портал.
Ви сматра да је рестаурација шума најбољи начин борбе против климатских промена.