https://sputnikportal.rs/20210810/srbija-zagadjenje-zivotna-sredina-stefan-djuric-1128347161.html
Може ли Србија да спречи загађивање животне средине
Може ли Србија да спречи загађивање животне средине
Sputnik Србија
Српски прописи о заштити животне средине су добри и не могу да се окриве за индустријско загађење у нашој земљи. Корен проблема треба потражити у уговорима са... 10.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-10T21:19+0200
2021-08-10T21:19+0200
2021-08-26T03:15+0200
србија
екологија
загађење
животна средина
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/02/1128001433_0:100:1920:1180_1920x0_80_0_0_8509847a70cf299428171e9b41c9d5ee.png
Председник Србије Александар Вучић затражио је у понедељак од представника компаније „Зиђин“ да та фирма угради нове капацитете и смањи емисију штетних гасова у топионици у Бору и да најкасније до краја године обезбеди потпуно чист ваздух за становнике тог града.Компанија „Зиђин“, Железара у Смедереву, а последњих месеци и „Рио Тинто“ главне су мете еколошких активиста и јавности због тренутног и могућег индустријског загађења. У дискусијама о њиховом штетном утицају по животну средину више пута су довођени у питање ефикасност и спровођење домаћих закона и снага политичке воље за решавање проблема.Може ли Србија да стане на пут загађењуДа у нашим прописима нема никаквих проблема за „Спутњик“ тврди адвокат и консултант Бранко Павловић, који истиче да није тачно да се некоме више исплати да крши еколошке норме и плаћа казне, уместо да уложи у технологију и реши проблем колико је могуће, зато што у Србији могу да се изрекну мере које опирање заштити животне средине чине бесмисленим.Упитан шта прописује Закон о заштити животне средине, он одговара:„Прописује обавезна мерења, начине на које се утврђује штетна емисија, неопходност унутрашњих контрола и процедура, спољни инспекцијски надзор и, наравно, мере које се изричу ако се утврди да постоје загађења која прелазе одређене нормативе. Казне могу да иду врло високо. Ако би постојале намере или груби немар, то може да буде и кривично дело, а оно што највише погађа привредне субјекте је да може да се изрекне и забрана обављања делатности“.Са Павловићем се слаже уредница еколошког магазина „Чекајући ветар“ Александра Вукићевић:„Кад је у питању индустријско загађење и долажење разних компанија из света, проблем није у нашим законима него у уговорима које смо ми склопили као земља“.Држава да спроводи законеДа би спречила загађивање животне средине, држава треба да спроводи постојеће прописе и да не одступа од еколошких захтева, напомиње Павловић, али и да води рачуна о привредним активностима, како их не би уништила.Александра Вукићевић оцењује да састанак са представницима „Зиђина“ показује да је власт схватила да је ситуација у области заштите животне средине веома лоша.„Требало би да почнемо да се придржавамо закона и да то буде потпуно јасно. Они морају да уложе паре у ту технологију и да је користе. Сад се испоставило да технологију не користе чак ни они који је имају. Загађује се на све стране. Скоро је био помор риба у Колубари. То је мала кланица у односу на РТБ Бор, ‘Рио Тинто’ и Железару у Смедереву, а изгинуло је на десетине тона рибе“, истиче Александра Вукићевић.Према Закону о заштити животне средине, новчане казне за привредне преступе досежу и до три милиона динара. Међутим, ако правно лице користи природне ресурсе или добра без сагласности ресорног Министарства, оно може да буде кажњено и износом двадесетоструко већим од причињене штете и забраном вршења делатности у периоду до три године.Прочитајте још:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
србија, екологија, загађење, животна средина, друштво
србија, екологија, загађење, животна средина, друштво
Може ли Србија да спречи загађивање животне средине
21:19 10.08.2021 (Освежено: 03:15 26.08.2021) Српски прописи о заштити животне средине су добри и не могу да се окриве за индустријско загађење у нашој земљи. Корен проблема треба потражити у уговорима са инвеститорима, али су решења већ позната – фирме морају да набаве најмодернију технологију за заштиту околине, а закони морају да се спроводе без изузетка.
Председник Србије Александар Вучић затражио је у понедељак од представника компаније „Зиђин“ да та фирма угради нове капацитете и смањи емисију штетних гасова у топионици у Бору и да најкасније до краја године обезбеди потпуно чист ваздух за становнике тог града.
Компанија „Зиђин“, Железара у Смедереву, а последњих месеци и „Рио Тинто“ главне су мете еколошких активиста и јавности због тренутног и могућег индустријског загађења. У дискусијама о њиховом штетном утицају по животну средину више пута су довођени у питање ефикасност и спровођење домаћих закона и снага политичке воље за решавање проблема.
Може ли Србија да стане на пут загађењу
Да у нашим прописима нема никаквих проблема за „Спутњик“ тврди адвокат и консултант Бранко Павловић, који истиче да није тачно да се некоме више исплати да крши еколошке норме и плаћа казне, уместо да уложи у технологију и реши проблем колико је могуће, зато што у Србији могу да се изрекну мере које опирање заштити животне средине чине бесмисленим.
Упитан шта прописује Закон о заштити животне средине, он одговара:
„Прописује обавезна мерења, начине на које се утврђује штетна емисија, неопходност унутрашњих контрола и процедура, спољни инспекцијски надзор и, наравно, мере које се изричу ако се утврди да постоје загађења која прелазе одређене нормативе. Казне могу да иду врло високо. Ако би постојале намере или груби немар, то може да буде и кривично дело, а оно што највише погађа привредне субјекте је да може да се изрекне и забрана обављања делатности“.
Са Павловићем се слаже уредница еколошког магазина „Чекајући ветар“ Александра Вукићевић:
„Кад је у питању индустријско загађење и долажење разних компанија из света, проблем није у нашим законима него у уговорима које смо ми склопили као земља“.
Држава да спроводи законе
Да би спречила загађивање животне средине, држава треба да спроводи постојеће прописе и да не одступа од еколошких захтева, напомиње Павловић, али и да води рачуна о привредним активностима, како их не би уништила.
„Највећи загађивачи су, по природи делатности, а не зато што су то зли људи, РТБ Бор, Железара у Смедереву и ‘Рио Тинто’, ако дође до реализације тог посла. Ту треба са инвеститорима сести и видети шта је технолошки могуће, шта је оптимално постићи у тим индустријама, и онда захтевати да се то у реалном временском оквиру доведе до највиших технолошких нивоа. Не ради се о томе да је дошао странац и да одмах треба да га затворимо. Па, до јуче је било државно и загађивало много више него што то сада чини странац“, наглашава Павловић.
Александра Вукићевић оцењује да састанак са представницима „Зиђина“ показује да је власт схватила да је ситуација у области заштите животне средине веома лоша.
„Требало би да почнемо да се придржавамо закона и да то буде потпуно јасно. Они морају да уложе паре у ту технологију и да је користе. Сад се испоставило да технологију не користе чак ни они који је имају. Загађује се на све стране. Скоро је био помор риба у Колубари. То је мала кланица у односу на РТБ Бор, ‘Рио Тинто’ и Железару у Смедереву, а изгинуло је на десетине тона рибе“, истиче Александра Вукићевић.
Према Закону о заштити животне средине, новчане казне за привредне преступе досежу и до три милиона динара. Међутим, ако правно лице користи природне ресурсе или добра без сагласности ресорног Министарства, оно може да буде кажњено и износом двадесетоструко већим од причињене штете и забраном вршења делатности у периоду до три године.
