У року од неколико минута по добијању наређења, два пилота дежурне паре спремна су да се изборе за ваздушни простор Србије. Чим се огласи сирена на издвојеној стајанци војног аеродрома „Миленко Павловић“, чекају их мигови 29 – наоружани и напуњени горивом.
До последњег знака за покрет дели их скидање заштитних осигурача са оружја, а које уиграно техничко особље уклања и показује пилотима – једнако брзо.
Мајор Никола Михајловић, пилот 101. ловачке авијацијске ескадриле каже да се најчешће ради или пратња војних ваздухоплова или пратња авиона који превозе опасни терет.
„Понекад се дешава да су то ваздухоплови који не успоставе радио везу са надлежном контролом лета и онда је наш задатак да их пресретнемо и испратимо“, прича Михајловић.
Јединица је у приправности 24 часа. Да би постали њен део пилоти пролазе селекцију и посебну обуку.
„Услов за долазак и почетак дежурства је одређени ниво борбеног оспособљавања пилота који се временом, наравно, надограђује и усавршава. Специфично је дежурство, јер ми немамо времена за припрему лета као у неким другим јединицама, него једноставно добијемо борбени задатак и без навигацијске или неке друге припреме једноставно седамо у авион и полећемо“, каже мајор Александар Маринковић, пилот 101. ловачке авијацијске ескадриле.
Шта прво чека чуваре неба
Ове чуваре српског неба у ваздуху прво чека позиционирање у видно поље пилота пресретнуте летелице.
Када није могуће успоставити радио везу, један од начина да се упозори пресретнути авион је невербалном комуникацијом, односно ловачки авион с дежурне паре нагињањем с крила на крило открива своје наоружање.
„Обарање као крајња опција“
Уколико уз сва упозорења пресретнута летелица одбије да буде приземљена – следи обарање као крајња опција.
У последњих 30 година тога није било, али јесте било ситуација које пилоти дежурне паре памте.
„Могу да кажем да је била дојава да 'боинг 747' прелеће преко наше територије, а у њему је постављена бомба. Једноставно сам био подигнут са дежурне јединице и извршио сам ескорт, односно пратњу од уласка на нашу територију до изласка са наше територије“, сећа се Маринковић.
Ескорт француске акро-групе – упечатљив и леп доживљај
Препричао је још једну ситуацију, која му је, каже била посебно драга.
„Имао сам задатак да вршим ескорт француске акро-групе дуж целе територије наше земље“, прича пилот.
До 2019. године на таквим задацима коришћени су и „мигови 21“, данас искључиво „мигови 29“. У зависности од задатка могу да користе и своје максималне перформансе - и до циља стигну брзином од 2.400 километара на час, преноси РТС.