ДРУШТВО

Велика новина у Београду: Како ће изгледати градски превоз – Савом и Дунавом

Београд има природни потенцијал за речни превоз које мало који други град има – две пловне реке, од којих се за једну, Дунав, чак и каже да је ауто-пут с 12 трака. Тај потенцијал и даље није искоришћен, али то би ускоро могло да се промени, јер градске власти најављују увођење линијског речног превоза. Шта је све потребно да би он функционисао?
Sputnik
Одборници Скупштине Београда усвојили су прошлог четвртка Одлуку о јавном превозу у линијској пловидби, што ће омогућити да се распише конкурс и затражи партнер за успостављање линијског речног превоза у главном граду. Увођењем тог превоза биће повезано све од Обреновца до Гроцке и до Земуна, укључујући Сурчин.
Биће дефинисани места за станице и услови под којима ће се обављати речни превоз. Тај вид превоза моћи ће да користе грађани који имају картицу за јавни превоз. Према речима заменика градоначелника Београда Горана Весића, на тај начин убрзаће се путовање грађанима који живе на обалама река и смањиће се број аутобуса и гужве на путевима.

Успостављање речног превоза у Београду

Професор Саобраћајног факултета у Београду Владислав Мараш за Спутњик каже да је успостављање линијског речног превоза у главном граду Србије изводљиво и перспективно, али да је пре свега неопходно спровести студије којима би се утврдило које линије би требало формирати и у којим фазама би требало развијати тај подсистем јавног превоза путника.
„Потребно је да имате одговарајућу флоту бродова која ће имати мало другачије карактеристике у односу на оно с чим тренутно располажемо, у смислу брзине пловидбе и потрошње горива. У водном саобраћају је потрошња горива једна од најзначајнијих трошковних категорија. Ако мало повећавате брзину, то значајно повећава трошкове горива. Такве ствари би заиста морале детаљно да се истраже“, предочава Мараш.
Систем линијског речног превоза мора да буде интегрисан у систем јавног превоза путника
Мараш додаје да систем линијског речног превоза мора да буде интегрисан у систем јавног превоза путника и да би га требало интензивно промовисати како би се људи заинтересовали да га користе.
„Мора се омогућити повезивање тог подсистема са осталим, аутобуским, трамвајским, ако је то могуће. Да ти пристани, односно места укрцавања људи на бродове, не буду далеко од аутобуских станица. Ако путници треба да изађу из аутобуса и пешаче 10, 15 минута да би ушли на брод, од тога нема ништа“, напомиње Мараш.

Вишеструке користи речног превоза

Наш саговорник истиче да такви системи у другим градовима врло ретко функционишу без субвенција и да су вишеструко корисни:
„Није ствар само у томе да ли је то исплативо или није. Постоје и друге друштвено-економске користи које су везане за увођење таквог система, од тога да ћете смањити гужве и на тај начин смањити загађење животне средине, до тога да цена некретнина у окружењу пристана почне да расте. То су ефекти који можда звуче као нешто што није реално, али се заиста постижу“.
Србија покреће на Дунаву два огромна пројекта који је лансирају у врх Европе
Спутњик истражује: Како Русија може да опорави речно бродарство у Србији
Коментар