Јавни позив за субвенционисање грађана за уградњу соларних панела за производњу електричне енергије расписан је у петак. Половину новца обезбедиће локалне самоуправе и Министарство, а другу половину грађани. Очекује се да ће први уговори бити потписани за месец дана.
Коме се исплате соларни панели
Цена постављања соларних панела зависи од много чега, на пример потребне снаге, димензија, марке, времена трајања гаранције... Просечна цена постављања панела укупне снаге 10 киловата на кров површине 60 квадратних метара је око 7.000 евра плус ПДВ.
Енергетичар Милош Здравковић за „Спутњик“ каже да би се постављање соларних панела исплатило свима који троше толико струје да „улазе“ у црвену тарифу, а имају слободан простор од најмање 30 квадратних метара.
„Једноставно, живите у солитеру и немате где да поставите панеле. Али, ако имате своју кућу, породично домаћинство и помоћне објекте, нарочито ако имате јужне фасаде,што је врло битно, јер је инсолација много већа, то се исплати. Говорим у финансијском смислу. Друга ствар, ви постајете еколошки одговорни. На тај начин Србија повећава свој удео производње из обновљивих извора енергије, испуњавамо стране захтеве“, предочава Здравковић.
С друге стране, председник Савеза енергетичара и професор ЕТФ-а у пензији др Никола Рајаковић сматра да би се постављање соларних панела дугорочно исплатило свима, и грађанима и предузећима, због тога што ће цена електричне енергије временом расти.
„Иде се на електрификацију свега и свачега. Ми ћемо транспорт у наредних неколико деценија електрифицирати, возићемо се електричним аутомобилима. Имаћемо велику потрошњу у сектору грејање – хлађење, топлотне пумпе на електричну струју. Потрошња ће расти. Мора се смањивати учешће фосилних горива, учешће угља, јер су емисије угљен-диоксида постале врло упозоравајуће за планету. С треће стране, модерне технологије, као што је блокчејн, такође захтевају електричну енергију. Кад потребе расту, а понуда није превелика, цена ‘иде горе’“, напомиње Рајаковић и додаје да би мали произвођачи уз соларне панеле били „на сигурном послу“.
Саговорници „Спутњика“ деле мишљење да би грађани соларне панеле могли да отплате за мање од 10 година и оцењују да је реч о веома исплативој инвестицији.
„Ако би ме неко питао да ли да то ради, рекао бих му: ‘Да’. Једноставно, рачунице показују да је повратак инвестиције за физичка лица 7,35 година, односно 5,43 за правна. Сваки банкарски кредит који се врати за мање од 10 година се сматра исплативим и то при овим ценама струје. Како код нас цена електричне енергије расте из године у годину, период уштеде, односно повраћај уложеног новца ће бити још бржи“, истиче Здравковић.
Утицај на животну средину
Рајаковић указује на то да би постављање соларних панела допринело заштити животне средине, али да је за то потребно време. Он предочава да су светске процене да би за око две деценије производња на ниском напону, односно дистрибуирана производња, у коју спадају и соларни панели, подмирила 20 одсто укупне потребне производње.
„Замислите ако би се то догодило у Србији. То значи да ви производите 20 одсто мање електричне енергије у Костолцу и Обреновцу и исто толико редукујете загађење из угља. За годину дана не можете очекивати, али за пет година виде се први озбиљни помаци у том погледу. За 10 да не говорим. Онда је даље кумулативно“, појашњава Рајаковић.
Здравковић подсећа да су највећи загађивачи у Србији и на Западном Балкану индивидуална ложишта и слаже се да би постављање соларних панела имало позитиван утицај на животну средину, али оцењује да не би био драстичан.