Поменута грађанска иницијатива, објашњава Шоћ, легитимна је у смислу да свако има право да покрене такво питање.
„Она, међутим, не може и неће имати никакве правне последице, јер не може се постављати питање својине Цетињског манастира, јер су његов оснивач Иван Црнојевић и сви каснији владари у Црној Гори па и комунисти потврдили да он припада Цркви, то јест Митрополији црногорско-приморској. Та иницијатива може имати само политички смисао”, истиче Шоћ.
Решење о увођењу Цетињског манастира у Регистар споменика културе
© Бобан Нововић
Према његовим речима, та иницијатива је и покренута да би се та тема држала у жижи, да би се продубљивао раскол унутар Црне Горе и да би се евентуално остварила жеља бивше власти, а то је да се врате на власт на подјелама и сукобима.
„Искрено се надам да им то неће успјети и да ће ово остати само још један сулуди покушај који би грађани Црне Горе требало да схвате да је усмјерен против њиховог интереса, а у циљу очувања искључиво материјалних интереса оних који подстичу на то и који такве иницијативе подржавају”, рекао је за Спутњик Драган Шоћ, правни савјетник Митрополије црногорско-приморске.
Сједница Скупштине Цетиња, на којој ће се на дневном реду наћи, између осталог, грађанска иницијатива за „враћање Цетињског манастира Црногорској православној цркви”, заказана је за 14. септембар.
Предсједница цетињске Скупштине Дејана Диздар заказала је сједницу за десет сати. На дневном реду који је објављен на сајту пријестонице су и избори и именовања, као и предлог Програма развоја пријестонице за 2022. годину.