У родном Београду започео је основно школовање које је завршио у Сремској Каменици, а гимназију у Новом Саду, где је потом радио као асистент за руску фонетику. Предавао је затим морфологију, синтаксу, историју књижевног израза, а од 1989. радио је на Филолошком факултету као ванредни, а затим и редовни професор. Био је секретар одељења језика и књижевности САНУ, члан председништва САНУ и више одбора, редовни члан МАНУ, као гостујући професор предавао је на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Задру, Нишу, Скопљу, Љубљани.
Био је потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије, главни и одговорни уредник часописа „Јужнословенски филолог“ и Зборника Матице српске за славистику, организатор неколико великих међународних симпозијума. Све време и у настави и у науци држао се принципа по коме је најделотворније ако се традиција укрсти са новим сазнањима и праксом. На Ханкук универзитету увео је у корејску универзитетску славистику предавања из словеначког и македонског језика, а на Филозофском факултету у Новом Саду функционалну граматику када је у свету о томе тек почело да се говори. Аутор је многобројних студија и уџбеника међу којима су „Увод у славистику“, „Језик и простор“, „Српски између великих и малих језика“, „Граматика руског језика у поређењу са српским“, „Лингвистичка славистика“, „Српски у кругу словенских језика“...
Дубоко верујући у значај и моћ језика, Пипер је говорио:
„Иако смо били без државе од пада Смедерева до Првог српског устанка, иако смо били поданици двеју царевина, а и неких других држава, иако, дакле, нисмо имали министарства за просвету и културу, нити било какву владу – ипак смо у највећем делу народа сачували национално самопоштовање и свест о великој прошлости. Живели смо без државе, али у тврђави вере и језика, изван које бисмо остајали без душе, и нестајали“.
За изузетно богато и разноврсно научно стваралаштво, Пипер је добио низ признања и награда као што су Орден пријатељства међу народима (Москва), Плакета почасног члана бугарског русистичког друштва (Софија), награда „Павле Ивић“, награда Златна књига Библиотеке Матице српске, Златна диплома Филозофског факултета у Новом Саду.
Према жељи породице, сахрана ће се обавити само у кругу најближих, преносе Новости.
Ненадокнадив губитак
„Деценијама сам радио са академиком Пипером на Филолошком факултету у Београду и с великим жаљењем могу да кажем да његов одлазак представља ненадокнадив губитак за нашу науку, културу и просвету. Био је изузетно цењен и као педагог који је нашој просвети дао више генерација одличних професора и научника, посебно русиста и србиста. Академик Пипер био је веома цењен и у иностраним научним круговима. Својим књигама и радовима саопштеним на међународним научним скуповима, дао је велики допринос афирмацији нашег језика и писма“, каже проф. др Радивоје Константиновић.