https://sputnikportal.rs/20210912/preminuo-akademik-predrag-piper-ugledni-slavista-lingvista-i-profesor-1129757349.html
Преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта, лингвиста и професор
Преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта, лингвиста и професор
Sputnik Србија
Преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта, лингвиста и професор
2021-09-12T14:30+0200
2021-09-12T14:30+0200
2021-09-12T16:05+0200
култура
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/0a/1124814645_0:36:3001:1724_1920x0_80_0_0_b1a9fcfe7728ab7da5db540e880afac1.jpg
У родном Београду започео је основно школовање које је завршио у Сремској Каменици, а гимназију у Новом Саду, где је потом радио као асистент за руску фонетику. Предавао је затим морфологију, синтаксу, историју књижевног израза, а од 1989. радио је на Филолошком факултету као ванредни, а затим и редовни професор. Био је секретар одељења језика и књижевности САНУ, члан председништва САНУ и више одбора, редовни члан МАНУ, као гостујући професор предавао је на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Задру, Нишу, Скопљу, Љубљани.Био је потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије, главни и одговорни уредник часописа „Јужнословенски филолог“ и Зборника Матице српске за славистику, организатор неколико великих међународних симпозијума. Све време и у настави и у науци држао се принципа по коме је најделотворније ако се традиција укрсти са новим сазнањима и праксом. На Ханкук универзитету увео је у корејску универзитетску славистику предавања из словеначког и македонског језика, а на Филозофском факултету у Новом Саду функционалну граматику када је у свету о томе тек почело да се говори. Аутор је многобројних студија и уџбеника међу којима су „Увод у славистику“, „Језик и простор“, „Српски између великих и малих језика“, „Граматика руског језика у поређењу са српским“, „Лингвистичка славистика“, „Српски у кругу словенских језика“...Дубоко верујући у значај и моћ језика, Пипер је говорио:За изузетно богато и разноврсно научно стваралаштво, Пипер је добио низ признања и награда као што су Орден пријатељства међу народима (Москва), Плакета почасног члана бугарског русистичког друштва (Софија), награда „Павле Ивић“, награда Златна књига Библиотеке Матице српске, Златна диплома Филозофског факултета у Новом Саду.Према жељи породице, сахрана ће се обавити само у кругу најближих, преносе Новости.Ненадокнадив губитак„Деценијама сам радио са академиком Пипером на Филолошком факултету у Београду и с великим жаљењем могу да кажем да његов одлазак представља ненадокнадив губитак за нашу науку, културу и просвету. Био је изузетно цењен и као педагог који је нашој просвети дао више генерација одличних професора и научника, посебно русиста и србиста. Академик Пипер био је веома цењен и у иностраним научним круговима. Својим књигама и радовима саопштеним на међународним научним скуповима, дао је велики допринос афирмацији нашег језика и писма“, каже проф. др Радивоје Константиновић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
преминуо, академик, сану, предраг пипер, preminuo, akademik, sanu, predrag piper umro piper profesor
преминуо, академик, сану, предраг пипер, preminuo, akademik, sanu, predrag piper umro piper profesor
Преминуо академик Предраг Пипер, угледни слависта, лингвиста и професор
14:30 12.09.2021 (Освежено: 16:05 12.09.2021) Истакнути српски слависта и лингвиста, академик и редовни професор Универзитета у Београду Предраг Пипер преминуо је у 71. години.
У родном Београду започео је основно школовање које је завршио у Сремској Каменици, а гимназију у Новом Саду, где је потом радио као асистент за руску фонетику. Предавао је затим морфологију, синтаксу, историју књижевног израза, а од 1989. радио је на Филолошком факултету као ванредни, а затим и редовни професор. Био је секретар одељења језика и књижевности САНУ, члан председништва САНУ и више одбора, редовни члан МАНУ, као гостујући професор предавао је на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Задру, Нишу, Скопљу, Љубљани.
Био је потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије, главни и одговорни уредник часописа „Јужнословенски филолог“ и Зборника Матице српске за славистику, организатор неколико великих међународних симпозијума. Све време и у настави и у науци држао се принципа по коме је најделотворније ако се традиција укрсти са новим сазнањима и праксом. На Ханкук универзитету увео је у корејску универзитетску славистику предавања из словеначког и македонског језика, а на Филозофском факултету у Новом Саду функционалну граматику када је у свету о томе тек почело да се говори. Аутор је многобројних студија и уџбеника међу којима су „Увод у славистику“, „Језик и простор“, „Српски између великих и малих језика“, „Граматика руског језика у поређењу са српским“, „Лингвистичка славистика“, „Српски у кругу словенских језика“...
Дубоко верујући у значај и моћ језика, Пипер је говорио:
„Иако смо били без државе од пада Смедерева до Првог српског устанка, иако смо били поданици двеју царевина, а и неких других држава, иако, дакле, нисмо имали министарства за просвету и културу, нити било какву владу – ипак смо у највећем делу народа сачували национално самопоштовање и свест о великој прошлости. Живели смо без државе, али у тврђави вере и језика, изван које бисмо остајали без душе, и нестајали“.
За изузетно богато и разноврсно научно стваралаштво, Пипер је добио низ признања и награда као што су Орден пријатељства међу народима (Москва), Плакета почасног члана бугарског русистичког друштва (Софија), награда „Павле Ивић“, награда Златна књига Библиотеке Матице српске, Златна диплома Филозофског факултета у Новом Саду.
Према жељи породице, сахрана ће се обавити само у кругу најближих, преносе
Новости.
„Деценијама сам радио са академиком Пипером на Филолошком факултету у Београду и с великим жаљењем могу да кажем да његов одлазак представља ненадокнадив губитак за нашу науку, културу и просвету. Био је изузетно цењен и као педагог који је нашој просвети дао више генерација одличних професора и научника, посебно русиста и србиста. Академик Пипер био је веома цењен и у иностраним научним круговима. Својим књигама и радовима саопштеним на међународним научним скуповима, дао је велики допринос афирмацији нашег језика и писма“, каже проф. др Радивоје Константиновић.
