Боре на лицу, вишак килограма, губитак енергије, честе болести, погоршање квалитета живота – сви ти знаци су симптоми „златног доба“, зрелих и мудрих људи. Међутим, седети и посматрати како „венемо“ и како се појављују облаци на хоризонту није најбољи избор. Потребно је продужити активан период живота, заборавити на болести, успорити време и одложити старост.
„Човек би пре свега требало да схвати ког је биолошког узраста и да буде свестан темпа старења, како би схватио ризике од болести. У случају да биолошки узраст превазилази реалне године и темпо старења је убрзан, онда ће се појавити болести карактеристичне за средовечно доба“, рекла је кардиолог и доктор наука Татјана Бродовскаја.
Према њеним речима, најчешћи здравствени проблеми у овом добу су кардиоваскуларни и онколошки.
„Ове болести су најчешћи узрочници смртности у Русији. Постоји израз ‘човек је толико стар колико су му стари крвни судови’. Саветује се да се велика пажња посвети кардиоваскуларном систему. Потребно је да кардиолог спроведе анализе за откривање атеросклерозе, провери стање срца и крвног притиска“, наводи докторка Бродовскаја.
Како успорити старење?
1. Контролисати тежину и одржавати индекс масе тела у дијапазону 18,5-24,5 кг/м2.
2. Редовно се бавити спортом. Саветује се тежи тренинг од 75 минута или 150 минута средње интензиван тренинг недељно, као и 10.000 корака дневно.
3. Правилно се хранити и не конзумирати угљене хидрате (колаче, бомбоне, кекс, газиране и воћне сокове), као и прерађевине од меса: кобасице, виршле итд.
„Позната је чињеница да људи који дуго живе једу црвено месо једном недељно. Поред тога, њихову исхрану чини пилетина, риба и морски плодови, дивљач, махунарке и житарице. Потребно је јести и мање количине производа које садрже натријум. Поред соли, извор натријума је глутамат (соли глутаминске киселине), који се често додаје производима у конзервама, кобасицама, хлебу као и у соковима од поврћа“, наводи докторка.
4. Довољно спавати у складу са сопственим потребама за сном.
„Норма за спавање је 6-8 сати и односи се на средовечну популацију. Међутим, ако је нечија норма 9 сати онда је потребно толико и спавати“, рекла је кардиолог.
5. Ограничити ниво емоционалног стреса и комуницирати са људима који изазивају пријатне емоције.
„Неопходно је динстацирати се од ‘токсичних људи’. Када људи из вашег окружења имају правилне животне навике, подржавају вас и ви се не осећате усамљеним, већ срећним, то је велики успех. Како бисте снизили ниво стреса бавите се медитацијом или читајте молитве“, додаје докторка.
6. Алкохол је потребно опрезно конзумирати.
„Научници разматрају колико је алкохол користан за кардиоваскуларни систем и која је доза алкохола безопасна за организам. Познато је да људи који дуго живе пију црвено вино сваки дан. Оно садржи ресвератрол – природни фенол који снижава шећер у крви и има друге корисне ефекте на кардиоваскуларни систем“, сматра кардиолог.
7. Немојте пушити.
8. Нађите циљ у животу
„Људи који знају зашто се ујутро буде живе и до седам година дуже. То може да буде циљ било које врсте: читање књига, учење страног језика, развој сопственог блога, помагање другим људима, животињама или нешто друго“, наводи докторка.
Бродовскаја додаје и да је после 45. године потребно обавити прегледе код кардиолога, реуматолога, гастроентеролога, жене би требало да посете гинеколога, а мушкарци уролога. На овај начин ћете добити јаснију слику о стању организма и терапијама које су неопходне закључује докторка.