Координационо тело за родну равноправност Владе Србије као национални партнер Европског института за родну равноправност активно је учествовало на регионалној радионици „Родно осетљива комуникација“, у циљу промоције речника и лексикона појмова из ове области на језике земаља-кандидата за чланство у ЕУ и потенцијалних кандидата.
У саопштењу Координационог тела се додаје да је „тематски догађај о родно сензитивној комуникацији окупио више од 60 учесника из Србије, Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Турске“.
И што је и најважније, „више од 400 термина и њихових дефиниција сада је доступно на српском, албанском, босанском и македонском језику“, а речник на српском језику доступан је на ћирилици и латиници.
ЕУ речник: Трећи род у законодавству Бангладеша — ко разуме, схватиће
Е сад, „имајући у виду да нови Закон о родној равноправности предвиђа увођење родно сензитивног језика“, завирили смо у речник и лексикон који је „специјализовано терминолошко оруђе које гради заједничко разумевање родне равноправности ради побољшања родно осетљиве комуникације у ЕУ и шире“.
Пођимо од основних појмова. Рецимо „трећи/други род“: „Квир теорија и грађански покрети — усредсређени на алтернативни пол или трансродни/транссексуални идентитет, традиционалне праксе и знање о ’трећем‘ роду — заједно су покренули нову административну и статистичку категорију, изван бинарне опозиције жене/мушкарца (или женски/мушки пол).“
А у додатним информацијама о овом, иронично речено, више него јасно објашњеном појму, наводи се: „Уведен је на Новом Зеланду и у Немачкој (као ’неодређени/неспецификовани‘ пол), а у Индији, Бангладешу и Пакистану било као полна категорија ’други‘, било као ’трећи род‘.“
Осим парадокса да су се „европске вредности“ у пракси боље примиле у Индији, Пакистану и Бангладешу него у земљама ЕУ, поставља се питање шта значи ова одредница у речнику. Ко разуме — схватиће.
„Реконструкција“ термина „квир“ — шта ту није јасно?
Ако нам баш и није јасан један од општих појмова попут наведеног, ред је да потражимо додатна обавештења изведена из дефиниције. „Алтернативни пол“ не постоји у речнику, као ни „трансродни/транссексуални идентитет.“ Срећом, постоји објашњење за „квир теорију“:
„Теоретска рефлексија, развијена у хуманистичким наукама средином 1980-их, у контексту растућег теоријског интересовања за сексуалност, што је било подударно са усвајањем речи ’квир‘ у грађанском покрету, која је раније имала пежоративно значење.“
Додатно објашњење: „Основна теза о позитивности статуса сексуалности ’ван закона/правде‘ произилази из пропитивања нормалности и перформативности хетеросексуалног идентитета.“
Нејасно? Идемо даље — „квир“: „Историјски гледано, ово је био погрдни сленг израз који се користио за препознавање особа из заједнице геј, бисексуалних, трансродних, квир и особа које испитују своју сексуалност. Видети такође: LGBTK.“
Додатно објашњење, односно Additional notes and information, како се наводи у ћириличном речнику на српском: „Од 1980-их, LGBTK заједница је тај термин прихватила и повратила као симбол поноса, представљајући све појединце који спадају ван ’норми‘ рода и сексуалности.“
Additional: „Треба бити свестан да постоје варијације овог израза, као што су ЛГБ, ЛГБТ, ГЛБТ, ЛГБТК + и ЛГБТИ. Последњи од њих изричито укључује интерсексуалне особе (И). Постоје и верзије које обухватају асексуалне особе (на пример, ЛГБТКА). Уопштено говорећи, ови акроними групишу особе које немају нормативни родни идентитет или сексуалност.“
И шта ту није јасно?
Како превести српски „речник“ на српски језик?
Шалу на страну, ако је икоме до шале после упознавања са основним појмовима из овог „речника“ и „лексикона“, ако би се списак од 400 термина и њихових овако срочених „дефиниција“ могао назвати речником или лексиконом.
Јер, речник је, по дефиницији, „уређен списак речи, обично у виду књиге или додатка уз књигу, с објашњењима на истом језику или еквивалентима другог језика“. А лексикон је „књига речничког типа у којој су абецедним, односно азбучним редом поређани и протумачени различити појмови из свих области науке, културе, друштвеног живота и друго“.
Да не улазимо у граматичке бедастоће које деца савладају у нижим разредима основне школе, кључни проблем је у „објашњењима“ и „тумачењима“ појмова. Појмови су толико прецизно објашњени да би их тешко разумели и највећи стручњаци за граматику, правопис, лингвистику...
Додуше, иако је наведено да је речник/лексикон појмова на српском, тешко је утврдити на ком је, у ствари, језику написан. Можда би после свега требало да се направи компромис између „родно сензитивних“ лобиста и стручњака за српски језик који су се побунили против концепта онога што смо у речнику/лексикону видели.
За почетак, да најважније институције српског језика, финансиране из одговарајућих ЕУ фондова, преведу српски речник/лексикон родно сензитивне комуникације — на српски језик.