Шта се мења у Србији због новог Закона о родној равноправности који ступа на снагу
11:49 01.06.2021 (Освежено: 16:42 11.04.2023)
CC0 / пиксабеј /
Пратите нас
Закон о родној равноправности који је изазвао бројне полемике у јавности ступио је на снагу . Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић објашњава да би нови закон требало да донесе бољу уравнотеженост мање заступљеног пола, као и да ће донети процесне промене и лакше вођење поступка.
"Уравнотеженост оба пола постоји ако је тај проценат 40 до 50 процената. Нижи проценти представљају родни дисбаланс, па није битно да ли су у питању мушкарци или жене. Погрешна је перцепција да се ради о равноправности жена, већ се ради о равноправности свих нас", истакла је Јанковићева за РТС.
Она каже да верује да смо сви сагласни да су најбољи радни колективи где постоји баланс, али да се то не може постићи преко ноћи.
"Као што неће довести до баланса ни у правосуђу. Имате 75 процената (жена) судија, али знате због чега, зато што је пре неколико година дошло до великог одласка мушкараца у боље плаћена занимања, па су жене остале у тој грани, врло важној", наводи Јанковићева.
Наглашава да нови закон треба да обавезује све субјекте да воде рачуна о балансу и да доносе програме и мере.
Говорећи о казнама, Бранкица Јанковић је рекла да су оне повећане, од 50.000 до 2.000.000 динара, у односу на претходни закон, када су казне биле између 10 и 100 хиљада динара и оценила да је то строжа казнена политика, али да је очигледно да претходни закон није давао резултате.
"Мислим да се мало превише о томе говорило. Сви су очекивали, неки министри и министарке, да ће тај закон донети револуцију у односима. Просто неће. Хајде да будемо озбиљнији и да кажемо да ће ово временом довести до бољег баланса и да ћемо временом имати. Нећемо сутра имати, од ступања, потпуно другачију ситуацију и потпуно достигнуту равноправност", казала је Јанковићева.
Додала је да се сада креће са применом, а да је заштита од дискриминација и досад била ефикасна, док нови закон доводи до процесних промена и лакшег вођења поступка.
Новим законом уведена два нова облика дискриминације
Бранкица Јанковић је додала да су новим законом уведена два нова облика дискриминације – полно и сексуално узнемиравање и сегрегација, као и да се уводи вођење евиденције за које ће бити задужена институција на чијем је челу.
"Ја сам са министарком Поповић договорила како треба да изгледа та евиденција и сада полако треба да се донесе правилник. Зашто је добро имати евиденцију? Да бисте водили квалитетне антидискриминаторне политике, да видите где то шкрипи. Ако су највише дискриминисани наши суграђани, рецимо, Роми или особе са инвалидитетом, просто измените неке мере и појачате програме подршке", навела је Јанковићева.
Додала је да није тачно да ће се новим прописима Поверенику дати судска овлашћења, као и да се њима неће ограничавати верске слободе.
Када је реч о родно осетљивом језику, Бранкица Јанковић је навела да је језик важан и да колико ми обликујемо језик и да толико језик обликује нас и да утиче на родну равноправност.
"Разумем да постоје отпори. Увек када дође нешто споља се доживљава да је нешто наметнуто. Ја не бих рекла да је наметнуто. Мислим да је родно осетљив језик у употреби већ одавно. Имам документ из 1896, Весник српске цркве, није то никаква новина", истакла је Јанковићева.
Додала је да се највише полемике водило око женских занимања и да се каже да су рогобатна, као и да наш језик има род, број и падеж, а да деца то нормално изговарају.
"Нико око тога не прави проблем. И сада је, зашто мора бити жена драматург – драматуршкиња, а никоме не сметају они погрдни – нероткиња, слушкиња, то не смета. Мени истински смета када водимо једну расправу која одлази од суштине. Није суштина овог закона језик. Језик је користан, мења се, променљива је ствар, обликује језик нас, ми језик. Свашта са језиком може", рекла је Бранкица Јанковић.
Подсетила је да ће закон у медијима и у образовању почети да се примењује од 2024. године, док би државни органи требало да се придржавају новог прописа од данас.
Повереница је додала да су нови закони део Акционог плана за поглавље 23 и да се очекује да Србија интензивира своје активности по питању владавине права и да се, према извештају Европске комисије, очекује посвећеност, али да је потребно време да би се посвећеност видела, пошто је Влада формирана пре шест месеци.
"Сматрам да је кренуо један нови замајац и да се показује једна истинска посвећеност. Владавина права нам је важна. Имамо поруке са врха наше државне власти око те пуне посвећености. Наравно да нам се неке ствари неће свидети у извештају, али да сви морамо на томе предано да радимо", нагласила је Јанковићева.
