Цена расте због све мање понуде, a познаваоци кажу – све више ливада је у корову, а лошији су и климатски услови.
Недостатак меда, посебно багремовог, евидентан је већ годинама, каже професор Биолошког факултета Љубиша Станисављевић.
„Пчеле нису имале довољно нектара да би сакупиле мед и то се десило ове године и дешава се већ годинама, конкретно код нас имамо недостатак багремовог меда. Дешава се да багрем цвета, али не меди довољно и онда немате довољне количине меда“, објашњава Станисављевић.
И купци који годинама купују мед од проверених произвођача примећују несташицу која, како кажу, траје већ шест година.
С друге стране, фалсификованог меда је све више на тржишту, а Србија нема лабораторију за детаљну контролу, већ су оне рутинске и односе се на испитивање основних параметара.
Начелник ветеринарске инспекције Зоран Ивановић каже да у случају открића фалсификованог меда у инспекцији повећавају надзор не само дистрибуције меда него и производње.
„Сваки субјекат у пословању мора да обезбеди све потребне информације свом надлежном инспектору“, објашњава Ивановић.
Кад га већ тако скупо плаћамо, бар да не купујемо фалсификат.
„Када видимо да је мед кристализован јер је то његови природни процес, то је сигурно прави мед, јер фалсификатори нису могли да направе фалсификат који се кристалише“, тврди Станко Рајић из Удружења пчелара, пише РТС.