Ловро Кунчевић из Завода за повијесне знаности Хрватске академије знаности и уметности у Дубровнику подсетио је како је, после Магеланове погибије на Филипинима 1521. године, команду над експедицијом и бродом „Викторија“ преузео капетан Хуан Себастијан Елкано, који о успешном опловљавању света и драматичном трогодишњем путовању 1523. писмом извештава шпанског цара Карла Петог, који је Португалца Фернанда Магелана ангажовао за експедицију, једну од најважнијих у историји.
„Елкано спонзора експедиције обавештава да је експедиција успела и да се, нажалост, од пет бродова вратио тек један с 18 чланова посаде. Спомиње Магеланову погибију и да је експедиција ипак успела да дође до Молучких острва, у данашњој Индонезији, архипелага веома богатог зачинима, који је био и главни циљ подухвата“, рекао је Кунчевић, преноси „Јутарњи лист“.
Елкано у писму цару описује мукотрпну пловидбу током које је посада јела само пиринач и пила воду, бојећи се да пристане на копно јер су велики делови тог дела Азије били под контролом конкурента Португалије.
„Као најважније постигнуће, Елкано истиче опловљавање Земље и моли цара да остацима његове посаде додели обећану награду“, рекао је Кунчевић.
Истакао је како се препис Елкановог писма чува у још неколико европских архива, те да је далеко слабије познато друго писмо, Магелановог навигатора Ђованија Батисте ди Понцоронеа, који 1521. с Молучких острва, где је капетански брод „Тринидад“ морао да остане због великих оштећења, извештава непознатог примаоца о најдраматичнијем делу путовања.
Понцороне пише како су, након Магеланове смрти, два преостала брода успела да стигну до Молучких острва и успоставе срдачне везе с локалним владарима. Спомиње да су острва богата зачинима и златом те да су успели да пронађу оно чему су се надали.
„Кад су два брода препуна драгоценог терета кренула да исплове, показало се да је „Тринидад“ оштећен и да му је потребна дуготрајна поправка. Не желећи да губи време и желећи да искористи повољне ветрове, одлучено је да се бродови раздвоје, те да „Викторија“ сама настави путовање“, рекао је Кунчевић.
Он каже да је из писма видљиво да је написано у журби, у тренутку кад је Понцоронеу било јасно како мора да остане на Молучким острвима.
„Он моли примаоца да припази на његовог сина који ће отпловити „Викторијом“, не знајући да га никад више неће видети. Обојица су погинула у наставку својих путовања“, рекао је Кунчевић.
Реч је о једином познатом примерку тог писма који је сачуван у дубровачком архиву. Оба писма је, заједно с другим вестима из света, влади Дубровачке Републике 1523. послао дипломата Јаков Баничевић, пореклом са Корчуле. Писма су уредно преписана и сачувана.
„Писма су пример који јасно потврђује да је дубровачки архив важан за светску историју", закључио је Кунчевић.
Магеланова експедиција била је једна од најважнијих у историји поморства, јер је прва која је опловила земаљску куглу, чиме је доказала да је Земља округла.