ДРУШТВО

Српски климатолог открива да ли се лето наставља првих недеља јесени

Климатолог са Института за метеорологију проф. Владимир Ђурђевић тврди да ће бити михољског летa јер се очекује да ће крај септембра и почетак октобра бити топлији од просека, са температуром од 25 до 30 степени.
Sputnik
Ђурђевић је навео да ће у наредном периоду над Србијом бити облака који ће понегде условљавати краткотрајну кишу, а у појединим деловима земље су, како каже, могући и пљускови праћени грмљавином.
"Следећа недеља ће бити релативно хладна, помало ће бити и кише, али последња недеља септембра и почетак октобра по ономе што сада имамо од материјала и прогноза, видимо да ће температуре можда опет бити врло близу 30 степени – кретаће се од 25 до 30 степени", рекао је Ђурђевић за јавни сервис.
Он подсећа да смо имали једно од најтоплијих лета са јако високим температурама и то је, како каже, последица изузетно израженог топлотног таласа који је захватио централно и источно Средоземље.
Објашњава да су истраживања показала да се број изузетно топлих дана са температурама и до 50 степени у последњој деценији у свету удвостручио – пре три деценије имали смо 13 изузетно топлих дана, а сада 26, па је, како каже, температурни стрес на организам био изузетно велик.
"У суптропским и тропским областима те температуре које су знатно изнад 40 степени су изузетно опасне зато што у неповољној комбинацији са влагом ваздуха могу да произведу временске услове у којима је малтене људском телу немогуће да функционише на неки нормалан начин и ту врсту топлотних таласа ми у климатологији називамо – смртоносним топлотним таласима јер је смртност у популацији далеко већа од очекиване", објашњава Ђурђевић.
Ако не успемо да скренемо са те експоненцијалне криве, истиче Ђурђевић, број таквих дана у тим областима биће већи од 240 и тај простор ће бити ненастањив за људе.
"Таквих дана је у претходним деценијама било десетак, комбинација ваздуха и температуре је била таква да је тај температурни стрес на наш организам био изузетно велики. До краја века, ако не успемо да скренемо са те експоненцијалне криве, број таквих дана у тим областима ће бити већи од 240, тако да ће тај простор већи део године бити ненастањив", закључио је Ђурђевић.
Коментар